Погрешан смјер
БиХ је тешка, а у моментима претешка земља за живот јер разумијевања за њу нема ни унутар њених граница, ни изван њих.
Од када је, потписивањем Дејтона, стављена тачка на немилосрдни рат који је донио страдања, бол, сузе на свим странама, почела је нека нова историја на овом дијелу брдовитог Балкана, нагледали смо се свега. Осим правде.
Ма колико разлика у погледима на прошлост, садашњост и будућност било међу народима у овој и оваквој БиХ, што је и разумљиво, они који су дошли са стране и који су још ту, одиграли су на кварно стотине потеза којима су потпиривали политичке ватре међу представницима три народа, а тиме и међу самим народом.
Оним истим обичним народом, којем је данас, слично као у данима послије крвавог рата, на памети махом како преживјети. Како зарадити кору хљеба, како дјецу извести на прави пут, како опстати на огњишту и дограђивати?
Политика овдје има прсте у свему. И домаћа и страна. И редовно преко леђа обичног човјека, који је, када се погледају све могуће изјаве, иронично, у сржи свих политика.
Високи представници четврт вијека ведре и облаче ових наших подручјем и то нико не може да порекне. На српској страни су показали сву окрутност. У годинама које су иза нас са осмијехом и силом прекрајали су законе како им се хтјело, писали своје и веома често наметнутим рјешењима удаљавали од Дејтона, не само Српску, већ и цијелу БиХ.
Неки су то осуђивали, неки славили као побједу то што потпуни странац у њиховом властитом дворишту уређује ствари по свом нахођењу, уз њихово одобравање, чиме су потврдили да су и сами поданици. И да им то не смета. И да су спремни да тако играју све док не добију у миру оно што нису у рату јер им, сада нема никакве дилеме више, Дејтон никада није ни одговарао.
Из тог разлога вјероватно је свих ових година дан када је договорен мир, у другом дијелу БиХ, сасвим обичан дан, а празник онда кад је проливена крв и почео рат. И ни странцима то нешто нарочито не смета. Чак ни њима који су дошли овдје под плаштом да нагледају мир и свим залагањем помогну да никада више, под овим дијелом неба, рата не буде. Дебело су плаћени, а шта су до сада урадили, осим што су заузели страну?
БиХ је и даље у тешкој ситуацији. У сваком погледу и умјесто да се отворено сједне и разговара о свим изазовима, на свим пољима, све је већи јаз. И због жеља појединих домаћих лидера, те због странаца који имају задатак да им у томе помогну, а на штету других, умјесто да земљу, када су већ ту, изведу на прави пут. Или барем покушају.
Док је ситуација оваква каква је, ова земља је класичан протекторат. Мјесто гдје ће политике и историје кројити они који то у земљи која их је послала у ову мисију не би смјели ни помислити, а камоли повлачити такве потезе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
