Погрешан колосијек

Жељка Домазет

Дејтонски мировни споразум је основа стабилне и на уставу засноване БиХ. Највиши акт ове земље је на различите начине девастиран многобројним интервенционизмима високог представника чију је улогу полако преузео Уставни суд који по различитим аршинима о истим стварима доноси одлуке.

На један начин је донио одлуку када је ријеч о Брчко дистрикту, на други када је ријеч о ФБиХ и на трећи, урушавајући дејтонске одреднице, када је ријеч о Републици Српској. По тим одлукама Уставног суда земљиште у ФБиХ припада овом ентитету односно кантонима, у Брчко дистрикту је земљиште тог дијела БиХ, а у Републици Српској се одузима и пребацује на БиХ.

Сви званичници из Републике Српске су се окупили и позвали партнере из БиХ да коначно донесу закон о Уставном суду и у њему домаћим судијама који би се бирали на нивоу БиХ замијене странце који у овој земљи за дебеле новце углавном одлучују уз сагласност са судијама Бошњацима који су успут речено били високи функционери СДА. Обавеза БиХ да би коначно кренула европским путем јесте да све институције без изузетка преузму домаће снаге и да коначно из ње заувијек оде ОХР.

Странци из Уставног суда ову земљу је, да се радило у складу са Дејтоном, требало да напусте пет година након потписивања Дејтона, али како некима у земљи одговара њихово мешетарење остали су у највишој институцији која би требало да штити Устав ове земље четврт вијека.

Обавеза БиХ такође је била да пет година након потписивања Дејтонског споразума прецизно дефинише међуентитетску линију по којој Републици Српској припада 49 одсто територије, а Федерацији 51 одсто. Ни ту обавезу до данас није спровела. На позиве Републике Српске да се коначно утврди међуентитетска линија, из ФБиХ одговарају да им то не пада на памет и сви душебрижници који годинама у овој земљи тврде да чувају Дејтонски споразум ни ријечју не реагују на ту давну дејтонску обавезу.

У отимачини чији се крај не назире код Бошњака се чују пријетње да Срби “припазе шта раде”. Сама чињеница да се чују пријетње само зато што званичници Републике Српске желе да БиХ ставе на здраве уставне ноге, јасно доказује да је ова земља дебело посрнула и да се у њој радило само у интересу једног народа или прецизније једне странке.

Уколико се ова земља ускоро не врати на уставни колосијек, сви они који се здушно заклињу да је бране, сасвим сигурно пријетњама попут ове “пазите шта радите”, дебело раде на њеној разградњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана