Поглед у прошлост и садашњост
Будућност треба гледати кроз таму. Поручио је ово својевремено академик Милорад Екмечић у једном од својих посљедњих интервјуа, датих 2010. године. Он је тада готово пророчки упозорио с чим би се свијет могао суочити, али и сам српски народ. И све је, нажалост, погодио.
Сматрао је да се САД понашају као да је дошао тренутак да заврше процес глобализације и остану једини господар који управља свијетом. То, како је истакао, није једини пут у историји да једна од великих сила истрчи, игнорише постојање међународног права и силом жели да остане покровитељ космичког шатора. У вријеме Наполеона, говорио је тада Екмечић, Француска је 23 године водила сталне ратове. Ова земља се тада упињала да буде, односно остане најмоћнија у свијету. Наполеон је сматрао да је “равнотежа сила” тричарија. Други пут је то покушала Њемачка, омамљена од тренутне моћи. Хитлер је нацртао источне границе Трећег рајха. У чему понашање САД данас личи, запитао се академик Екмечић, на та два покушаја у историји? Како је констатовао, разликује се што САД немају ни реалистичног Наполеона, нити његову изопачену појаву у Хитлеру. Сматрао је да САД више не дају велике државнике, који на реалистичан начин, на дуже стазе воде стратегију развоја.
Бахатост влада, истицао је Екмечић, додајући да је погрешно рећи да Америка води ратове, већ да ратови воде њу. Ратови су истиснули улогу народа, како су мислили Вудро Вилсон и Ајзенхауер - прогутали су стару демократију мијењајући и морал друштва. О спољној и унутрашњој политици одлучују банке са Волстрита, а оне немају људску душу.
Када је у питању даља судбина српског народа, Екмечић је те 2010. истакао да га је страх, јер се Срби налазе на несрећном стратешком путу великих сила који не могу замијенити за неко срећније мјесто. Навео је и да је демократија постала извозна роба, јер се малим народима налаже да ураде оно што се захтијева, а не што би били њихови интереси. Због тога је сматрао да ће се српски народ наћи пред великим изазовима, који ће личити на политичку борбу налик оној у Стаљинграду. Екмечић је био видовит и у случају Украјине, најављујући још тада овај рат. Сматрао је да ће се криза у Украјини дегенерисати у дуги и мучан процес сазријевања убјеђења америчких политичара да је немогуће побиједити у једном религиозном рату католичанства и православља који траје већ 420 година.
Закључак, онај ко је хтио да види, могао је наслутити да ће свијет склизнути у ово тренутно хаотично стање због неразумне америчке политике и демократије која је временом претворена у владавину не народа, већ моћне групе заслијепљених појединаца, који желе да буду неки нови Наполеони.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
