Подрињски страдалници
У Сребреници, Братунцу, Зворнику, Милићима, Шековићима, Власеници и Осмацима убијено је у минулом рату 3.267 Срба. Монструозне злочине над дјецом, женама и старцима починили су, углавном у току 1992. и почетком 1993. године, припадници Армије РБиХ, којима је командовао Насер Орић. За злочине над српским становништвом у селима овог краја још нико није одговарао.
Често износећи ове чињенице породице жртава, готово двије деценије, упозоравају јавност да су у Сребреници, прије 11. јула 1995. године, почињени стравични злочини над мјештанима свих српских села и траже од представника међународних и домаћих правосудних институција да прекину праксу игнорисања и препуштања забораву српских стратишта и страдалника.
Иако је свијету, а и јавности БиХ познато да се Срби нису сами поубијали у њима наметнутом рату и да они нису творци идеје етничког чишћења ових простора, 17 година се у миру покушава наметнути кривица само једном, српском народу, иако се зна да је за свађу потребно двоје, а за озбиљније сукобе попут рата, најмање двије стране.
Гдје је друга страна и да ли ће на њој прорадити нечија савјест и жеља да се ослободи терета који носи цијели бошњачки народ, због појединаца који су пљачкали и палили српске домове, а невину чељад мучки уморили.
Невјероватно је са којом дозом лицемјерја се већина Бошњака суочава са ратном прошлошћу, јер њихово памћење не допире даље од јула 1995. године. Стога је, због будућих генерација и евентуално боље будућности народа у сребреничком крају, потребно подсјетити да је прије политички, медијски и правно изманипулисане Сребренице, постојала Сребреница у вријеме, које Бошњаци и дио међународне заједнице желе избрисати из памћења преживјелих Срба.
Због свих невиних сребреничких жртава треба подсјетити на велика страдања Срба 1992. и 1993. године у Ратковићима, Залазју, Подравању, Факовићима, Брежанима, Кравици... али и на страдања Бошњака на ширим просторима Сребренице у том периоду и у јулу 1995. године. Свједоци и материјални докази потврђују да су била огромна ратна страдања и разарања у сребреничком крају. Лако би се, да има воље и намјере да се на истини и правди гради боља будућност, могло доказати ко је и по чијем налогу чинио монструозне злочине над српским становништвом. Док тога не буде Срби и Бошњаци ће се само декларативно залагати за помирење и бољу заједничку будућност, која за сада нема темеља јер је истина једнострана, правда селективна, а српски народ огорчен што за злочин над више хиљада жртава још није одговарао ниједан Бошњак. Чак ни Насер Орић који би, да има правде, имао и командну одговорност макар за недјела која су почињена над недужним дјечацима Александром и Радисавом Димитријевић из Скелана, деветогодишњим Браном Вучетићем, четрнаестогодишњим Цветком Ристићем, старцем Станком Милошевићем и многобројним српским жртвама из сребреничког краја.
Ко ће, ако појединци не буду одговарали, носити жиг колективне кривице за наведена и ненаведена недјела над српским цивилима у и око Сребренице?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
