Подјеле, опет, због Нијемца
Блиједа нада да би Канцеларија високог представника у БиХ могла бити затворена и да би Валентин Инцко могао бити њен посљедњи вршилац дужности, разбијена је именовањем њемачког дипломате Кристијана Шмита за његовог насљедника. На овај начин, још једном је потврђена хендикепираност БиХ да самостално функционише, те је продужен протекторат међународне заједнице.
Оно што упада у очи је да су се овом именовању обрадовали многи. Није битно да ли је Шмит добар дипломата и политичар, биографија и изјаве му говоре у прилог томе, нити што долази из утицајне земље. Невјероватно је да се неко радује што држава, која би могла функционисати сама, добија неког ко би требало да је демократизује. То је као да здраво лице сви убјеђују да је инвалид и додијеле му асистента за стручну помоћ.
Добро, није да је у БиХ све нормално и да би одласком високог представника овдје процвјетале руже или бисмо напрасно добили културне, одговорне и поштене политичаре, али зар се нико из међународне заједнице не стиди што 26 година вегетирају у овој држави и што су гарнитуре политичара све горе и горе? Наћи политичара који посједује основне системе вриједности или свијест за опште добро било би као да тражите иглу у пласту сијена.
Све то показује да су ти намјесници, уз пуну подршку амбасадора у Савјету за имплементацију мира, изгледа као једини задатак имали да разбију свијест о националном идентитету, поготово код Срба, и да константно раде у правцу спречавања помирења и заједничког живота.
Међутим, није да им ови наши нису били плодно тло за такво дјеловање. Ми смо од националних интереса правили предизборне кампање, важне теме за очување Српске у представе на јавном сервису због којих смо се сви црвењели. Али, зар је могуће овдје рећи да смо нешто сами криви? Пошто је досадило да Америка увијек буде кривац, ми упиремо прст у Русију. И тако, не желећи да водимо одговорну политику, почели смо галамити. Не желећи да погледамо себе у огледало, кривимо све друге. А и Русија и Америка се чешљају, док ми нестајемо.
Добро је да је бар дио политичара у Српској изразио став да овакво поступање међународне заједнице није у складу са правом, али и здравим разумом. Само да то све, како то код нас обично бива, не остане на једној конференцији за штампу, и опет Нијемац постане разлог због којег се свађамо и дијелимо. А тако то буде кад историју сматрамо досадном. Зато историчари данас сами себе и називају аналитичарима.
Недостатак јасне националне платформе проузроковао је да се једни бусају у прса с јачим, а други му се додворавају. А и једни и други нас тако воде у пропаст и понижење.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
