Побједници и поражени
Чланице Савјета безбједности УН једногласно су се договориле да не дозволе Кристијану Шмиту, а којег Српска, али и Русија и Кина не признају као новог високог представника, да поднесе свој извјештај о БиХ. Оно што је занимљиво јесте то што је тај руски и кинески приједлог прихватио и Вашингтон. Велики је ово ударац на Шмитов кредибилитет, од кога је бошњачка страна очекивала да буде неки нови Педи Ешдаун.
Русија и Кина су још једном показале да ће њемачког дипломату “блокирати” у свим међународним институцијама због његовог нелегалног избора, али и става да о судбини БиХ треба да одлучују грађани БиХ.
Према мишљењу појединих аналитичара, кључеве будућности БиХ у својим рукама држи Вашингтон. А он отвара двоја врата. Прва су она која воде ка повратку на изворни Дејтонски мировни споразум, а друга она која воде ка дисолуцији. Ова друга врата воде и у два правца. Први је стварање конфедерације, а други подјела земље на три дијела.
Москва и Пекинг су до сада небројено пута показали да су за прву опцију. Остаје да се види како ће се према овом питању поставити амбициозни представник америчког предсједника за западни Балкан Габријел Ескобар. Судећи према његовим досадашњим изјавама, а које су биле на фону оних из деведесетих, односно једне ултимативне политике која користи само елементе присиле, БиХ је све ближа другим вратима.
И тврдолинијашко понашање бошњачких партија, али и оних које се декларативно изјашњавају као “грађанске”, не води земљу у добром правцу. Стална потреба да се порази и понизи Српска добила је већ димензије опасне шизофреније.
Неко ће сад рећи, “па шта Српска ради, изазива институционалну кризу у земљи”. Ти исти, међутим, заборављају како је уопште до ње и дошло. Да би се схватило, не треба се бавити посљедицама, већ узроцима. Покушаји дискредитовања, омаловажавања и отимања надлежности нису нешто преко чега се годинама може олако прелазити. У људским генима је да се у тим случајевима инстинктивно браните и покушавате наћи начин да се из такве наметнуте ситуације извучете.
Закључак - сви у БиХ треба да схвате да у овој причи не може бити побједника и поражених. Уколико се буде и даље инсистирало на томе, она друга врата биће све отворенија, а поготово уколико бошњачка страна настави са досадашњом политиком.
Наравно, и сам Вашингтон, а који се добрим дијелом налази под утицајем разних бошњачких лобиста, треба да схвати да на овим просторима живе три народа, од којих један друга два покушава мајоризовати.
Прича о “грађанима” је попут подметнутог кукавичјег јајета, из ког треба да се роди нешто што би било само по вољи Бакира и њему сличних.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
