По-Чекић-ено Сарајево
Свједоци смо ових дана да је комплетна интелектуална јавност Сарајева дебело "по-чекић-ена" јер већ готово мјесец не реагује на националистичке и фашистичке иступе њене "перјанице" професора Смаила Чекића. Једини су реаговали и проговорили професор сарајевског Филозофског факултета Уго Влаисављевић и глумац Јосип Пејаковић без устезања, јер држе до свог интелектуалног знања и звања. Држе они и до људског и личног поноса не презајући од увреда и кише осуда која их годинама посипа по "интелектуалном и мултиетничком" Сарајеву.
За разлику од њих, први функционери сарајевског Универзитета, проректор Универзитета Самир Aрнаутовић и продекан Факултета политичких наука Aсим Мујкић у Чекићевим иступима не виде "ништа спорно".
У свакој академској заједници за какву се очигледно без покрића сматра сарајевски Универзитет послије фашистичких и националистичких иступа Смаила Чекића који је за несрећу и сам члан те "узорите заједнице", требало би да се на ноге дигне цијели Универзитет.
Умјесто реакције и осуда Чекићевих иступа, проректор Aрнаутовић тврди да је ријеч о "праву појединца да има свој став". Aрнаутовић који се хвали како чита знамените филозофе морао би такође знати уколико и сам није "по-чекић-ен" да слобода јесте право појединца да има свој став, али под условом да тај став не руши слободу других, не вријеђа друге и другачије и да не носи епитете фашизма, национализма, дискриминације, расизма и друге одреднице од којих се свака озбиљна академска и демократска заједница ограђује.
Aрнаутовић би још и да цијелу "академску одговорност" пребаци на судовање и да увуче једног новинара да се суди са Чекић-има и Универзитетом. Aко је и од проректора превише је да би се могло прећутати.
Продекан Мујкић вјероватно залуђен оним што се чује и дешава у сарајевској чаршији не зна ни ко му ради на факултету, па професора Чекића сврстава у спољњег сарадника ове институције, а студенти му тврде да и слушају предавања и полажу испите пред тим истим професором. Па и да му повјерујемо како је "Чекић спољни сарадник" није ли управо Мујкић и факултет који води требало први да реагује, захвали "спољној Чекићевој сарадњи" и огради се од његових ставова па ма гдје били изречени.
Очигледно је, дакле, да је академска заједница сарајевске чаршије и њеног Универзитета већ одавно протјерала све што је главом мислило и уздигнуте главе ходало, па данас они ријетки који се усуде проговорити и осудити "чекић-ење" бивају проглашавани непожељнима и етикетирани најстрашнијим епитетима.
Послије свега овога једино је јасно да је сарајевска интелектуална елита већ одавно потонула и посрнула у странпутицу у којој још једино Чекићи имају мјеста.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
