Плати па се клати
Три пута мјери па онда сијеци. Међутим, Влада Српске није ниједном мјерила већ је одмах пресјекла. На своју руку и без икаквих анализа одлучила је да минимална плата у Српској треба да буде за 60 марака већа, односно 650.
Да, нема сумње да минимална плата у Српској, у ово кризно вријеме, треба да буде већа далеко од тог износа, као што и она највећа треба да буде још већа. Ко може да живи од 650 марака? То није довољно ни за преживљавање, а камоли за живљење.
Због чега је Влада тако изненадно и на своју руку одлучила? Поручили су да је главни разлог што је изостао договор социјалних партнера. То је и очекивано, јер када су се уопште те двије зараћене стране успјеле договорити у вези са било чиме.
Али зашто баш сада? На средини године? Изненада и неочекивано? Зашто нису сачекали да прође октобар па да се договарају, преговарају и сијеку?! Пракса је, бар до сада била, да се одлука о повећању најниже плате доноси крајем текуће за наредну годину. Али то није пракса овај пут, можда баш зато што су у октобру избори. Па дај свима и свега, а то што неко то не може поднијети, нема везе. Проћи ће и то, побуниће се поједини, дићи ће глас, који ће за који дан да утихне. Тако је и било. Никоме ништа. Ко може нека повећа плату, ко не може, нека стави кључ у браву, отпусти раднике па нека остану и без оних 590 марака које су имали. Могли бисмо управо и због тога бахаћења да имамо и проширење спискова на бироима. Пардон, неће се наши људи задржати ту, спаковаће кофере и отићи, тамо гдје је плата далеко већа од ових 590, односно 650 марака.
Очигледно је да у поменутој одлуци Владе има више од 90 одсто примјеса политике, а остатак је сића и брига за раднике. Па, и прошле године смо грцали у проблемима, као и години раније, јер је харала корона, па о повећању најниже плате није било ни ријечи у мјесецу мају. Та тема увијек је остављана за крај године, као и сви раднички проблеми. Тада се о њима вијећало. По устаљеној пракси и тада се зараћене стране нису договарале, јер је свако вукао на своју страну, па је Влада доносила одлуку. Али не тако брзо и на пречац, као ове, изборне године.
Да ли се можда тарифа по питању куповине гласова на изборима промијенила?! Јавна је тајна да је претходних година глас “коштао” 50 марака. Наравно, није мањкало ни обећања када је ријеч о питању запослења, наравно све по страначким дресовима, само да би они који владају остали на власти. А да ли је сада та тарифа по питању куповине гласова у складу са растом инфлације скочила на 60 марака или за десет одсто, видјећемо у октобру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
