Плате

Па како и не би! Довољан разлог је тај што су плате запослених у јавном и до четири пута више у односу на примања радника у приватном сектору.

И док је просјечна плата у Српској у октобру износила 802 марке, а најнижу и да не спомињемо, многобројне јавне институције за примања својих запослених издвајале су и те како "позамашну суму". У прилог томе говори и чињеница да је просјечна плата у јавним установама и институцијама далеко већа од просјечне плате у Српској.

Мора се, међутим, признати да су веома занимљиви подаци о најнижим и највишим примањима у јавним установама. Тако се директорске плате разликују и по 800 марака, а плате секретарица, које су обично најниже, крећу се од 545 до 630 марака. Веома је интересантно и то да је најнижа плата у неким установама 370, а у другим 630 марака.

Ипак, најзанимљивије би било истражити ко заиста колико ради, чија је плата оправдана, а чија не и да ли су толике разлике оправдане ако се узму у обзир сви параметри, попут радног времена, обима посла итд.

Најзабрињавајуће је ипак то, да правник, на примјер, у приватном сектору зарађује колико секретарица у некој јавној установи и то што многи високообразовани људи, са истом струком, истим звањем и пословима, нису и исто плаћени за свој рад. Управо на тај проблем, указују и економисти, који истичу да плате треба ускладити у јавном и приватном сектору. Није у реду да један правник или рачуновођа, за исти посао добија двоструко, троструко или чак четири пута више, односно мање, у зависности од тога у којем сектору је запослен.

Има оних који добро раде свој посао и заслужили су сваку марку. Aли, исто тако "јавна је тајна" да има и оних који сједе у тим истим фотељама, зарађују и више него добро, а не раде ништа. Управо због ових других, оваква примања треба регулисати и ускладити.

A, ако не због њих, онда бар због цијеле "армије" младих људи, који са дипломом испод руке свакодневно посјећују бирое за запошљавање или раде за мизерну плату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.