Плата од заната

Данијела Бајић

У намјери да што више свршених основаца ове године упише неко од 19 дефицитарних занимања, која ће им донијети сигуран посао и добру зараду, надлежни у Српској су одлучили да ђаке који одаберу неки од заната награде и стипендијом од 100 марака.

Осим тога, ђаци који одаберу да се образују за неко од понуђених дефицитарних занимања могу да рачунају и на финансијску подршку фирми у којима буду обављали праксу, као и плаћене трошкове превоза. Сад се поставља питање колико ће све то пити воде, јер су надлежни заједно са привредницима и претходних година улагали велике напоре да ишколују што већи број занатлија, који би спасили гашење многих производних погона, а који и нису уродили плодом.

Досадашња пракса показала је да су џаба бесплатни уџбеници, стипендије, обезбијеђена пракса и сигуран посао јер никоме, изгледа, није до заната, које годинама неоправдано сврставају у категорију лоших послова, па се младима приликом избора занимања по инерцији савјетују менаџерски, правни, банкарски послови у којима не треба много труда и зноја да би се зарадила плата и пристојно живјело.

Оно што је сигурно је да на избор занимања ђака највише утичу родитељи, који се углавном воде паролом да је мајстор човјек прљавих руку, јер боље да им дјеца носе кравату или бијели мантил, а не радна одијела, па своје малишане савјетују да буду савјетници, банкари, економисти, упркос томе што је њих највише на бироима за запошљавање.

Дошло је такво вријеме да је срамота уписати неки занат, од којег се данас и те како добро живи.

И оно мало школованих занатлија што смо имали одавно су трбухом за крухом отишли преко границе јер тамо имају вишеструко веће плате и прилику да дјеци обезбиједе сигурнију будућност.

За разлику оних који годинама са факултетском дипломом чекају посао на бироу, добар мајстор који је испекао занат за час посла заради просјечну плату.

Осим тога, основцима кроз разне едукације треба показати да ништа није срамота радити ако нам посао обезбјеђује пун стомак. Тада се можемо надати да ћемо умјесто на бироу и кафићима младе виђати на радним задацима.

Зато су сада на потезу родитељи, јер је остало још врло мало времена да своју дјецу посавјетују да изаберу неко од занимања са којим ће моћи да се запосле и да са својих десет прстију издржавају породице, а не како се најбрже стиже на биро за запошљавање.+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана