Планирани злочин
Окупација 13 западнокрајишких општина и протјеравање више од 120.000 Срба са њихових вјековних огњишта типичан је примјер организованог и добро планираног злочина.
План је скован 1994. године послије потписивања Сплитске декларације о успостављању ФБиХ.
Наиме, тада су протагонисти те декларације, под патронатом СAД, Aлија Изетбеговић и Фрањо Туђман сковали план да етнички очисте простор западне Крајине од Срба.
За извршење плана именовали су "режисера" генерала Aнту Готовину, који је сачинио и руководио планом војне операције "Маестрал" и "Јужни потез" и Aтифа Дудаковића, команданта Петог корпуса Aрмије РБиХ, чији је план војне операције носио тајни назив "Сана".
Њихове јединице потпомогнуте NATO снагама за брзе интервенције у јесен 1995. и зиму 1996. године починиле су стравичне ратне злочине на простору Мркоњић Града, али и осталих дванаест западнокрајишких општина.
Са својих вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба, убијено 1.700 српских цивила и заробљених војника, док се за још 421 несталом српском жртвом трага.
Само у масовној гробници у Мркоњић Граду пронађена су тијела 181 убијеног српског цивила и заробљеног војника, а у више секундарних гробница пронађене су још 183 српске жртве.
О каквим свирепим злочинима се радило говори и чињеница да су хрватски војници у мркоњићком селу Сурјану у једној кући запалили осам мјештана, међу којима је била и једна непокретна дјевојка у инвалидским колицима.
О почињеним ратним злочинима у Мркоњић Граду и осталим западнокрајишким општинама прикупљена је обимна документација тешка више стотина килограма, која је први пут послата Хашком тужилаштву још 1996. године, а 2002. године допуњена је новим доказима. Тужилаштво из Хага предмете је послије вишегодишњег "хлађења" у фиокама тог суда уступило Тужилаштву БиХ у Сарајеву.
Међутим, у сарајевској кући "правде" нико ништа конкретно није предузимао да се покрене истрага о злочинима у западној Крајини, па је МУП РС 2006. године доставио допуњену документацију и оптужницу против двадесетак одговорних лица за почињене ратне злочине.
Нажалост, ни то није било довољно "правашима" у Сарајеву да покрену процесуирање одговорних за ове стравичне злочине.
Ови предмети и даље купе прашину у Тужилаштву, а неизвјесно је када ће их неко од добро плаћених судија "отворити" и покренути истрагу.
Жртвама ратног злочина у западној Крајини остаје једина утјеха да недјела никада не застаријевају и да ће казна кад-тад стићи наредбодавце и извршиоце злочина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
