Плаћање нерада
Да постојање различитих одбора, комисија, агенција, института, завода и других институција у БиХ није оправдано, доказује и ревизорски извјештај о раду Комисије за концесије БиХ за прошлу годину.
Ревизори су, наиме, утврдили да су чланови Комисије за концесије трошили енормне своте буџетског новца на све и свашта, осим на оно за шта би требало. Током прошле године није додијељена ниједна концесија привредним субјектима у овој земљи, што, најједноставније речено, значи да запослени у овој државној институцији нису радили ништа конкретно.
Увијек постоји и друга страна карте, она која је видљива за јавност, а она показује да запослени у Комисији раде "много", склапају уговоре, причају путем телефона, купују канцеларијски материјал, путују...
Склапали су различите уговоре о јавним набавкама, чије су вриједности прелазиле 40.000 марака, али нису баш имали времена да обраћају пажњу да ли је то било по закону. Утврђено је да су се уговори у 29 одсто случајева закључивали противзаконито путем директног споразума.
Ревизори су утврдили и да је више од 20.000 марака потрошено на телефонске рачуне. С ким се причало и дописивало, с обзиром на то да није издата ниједна концесија, ревизори нису рекли. Концесори су, вјероватно када посао нису успијевали да обаве путем телефонске, интернет или неке "треће" везе, морали да путују, за шта су прошле године потрошили више од 30.000 марака. Путује се о државном трошку, па је за те намјене дато око 12.000 марака, а на путу се морају задовољавати основне људске потребе, јести, пити, за шта служе накнаде трошкова запослених, које су буџет Комисије за концесије БиХ коштале "тричавих" 111 хиљада марака у 2009. години.
Што је још горе, а само по себи смијешно, не брину се запослени у Комисији уопште због тога што већ другу годину заредом ревизори констатују недостатке и пропусте приликом трошења буџетских средстава и противзаконитог склапања уговора о јавним набавкама. Није брига ни њих, а изгледа ни државу која их је основала, јер нико од надлежних институција не реагује.
На крају ћемо имати ипак државу украшену и богату природним богатствима коју концесионари неће искоришћавати за општу добробит свих. A Комисија? Она нам је ионако потребна само због тамо неких услова за приближавање, придруживање, дружење са Европом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
