Плач беба све тиши

Анита Јанковић-Речевић

Негативни демографски трендови, који су дуже од двије деценије актуелни на овим просторима, довели су до тога да је плач беба у Српској све тиши, а нас све мање и мање.

Демографска слика сваким даном је лошија, а посебно су на удару села и мале општине, гдје нема садржаја за младе, као ни привредних субјеката који би задржали мјештане на тим подручјима. У многим селима већ годинама постало је права ријеткост видјети на улици дјецу како се безбрижно играју, а слике пуних учионица у локалним школама живе још само у сјећањима старијих мјештана.

Да нас роде све рјеђе посјећују показује и податак да за три мјесеца ове године није рођена ниједна беба у чак четири општине у Српској. Колијевке се нису заљуљале у Новом Горажду, Источном Дрвару, Доњем Жабару и Купресу РС. Међутим, готово да нема града и општине који не бију битку са негативним природним прираштајем.

Иако је, када је у питању демографска слика, свима јасно да је вода дошла до грла, готово нико ништа конкретно не предузима. На дјелу је само масовна кукњава да нас је све мање и поруке да дјеца треба да се рађају јер на младима свијет остаје.

И док ми кукамо, све више младих одлази да срећу тражи под парчетом туђег неба, а они који остају све се рјеђе одлучују на заснивање породице. Готово у свакој општини породице са четворо и више дјеце се могу избројати на прсте једне руке. Док чекамо сигуран посао, солидну плату и стан, губимо битку са временом, остајемо без оног најдрагоцјенијег, дјеце. Умјесто да дјечји смијех одјекује на све стране, нација нам стари, што озбиљно пријети опстанку земље.

Једини начин да се овај проблем превлада је развој привреде и отварање нових радних мјеста, којим би се зауставио одлазак становништва, али и привукли грађани других земаља да свој живот наставе у Српској.

Демографска статистика могла би кренути у позитивном смјеру и када би биле уведене ефикасније мјере, као што су веће накнаде за новорођенчад, виши износи дјечјег и материнског додатка, те разне олакшице за породице које планирају више дјеце.

Могло би нас бити и више када бисмо сви колективно промијенили свијест и схватили да срећа и богатство нису каријера, аутомобили, некретнине и новац, већ дјеца и породица. Кад дође крај и када подвучемо црту, потомство је све што нам остаје. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана