Писмо Биљани
Биљана, добро дошли у бољи живот, у име људи који не дишу наопако и не размишљају наопако, који су велики као нада Вама који сте на вратима слободе.
У невидљивој књизи народно осјећање правде зове се Биљана Плавшић. Ви сте мученица која није избјегла наше слабости, која је жртвеник свих наших мана.
Добро дошли из затвора Хисенберг у Шведској, непраћени пламеном сјећања на 10. јануар 2001. године, када сте добровољно отишли у Хаг. Нисам сујеверан, али јануар, према римском богу Јанусу има два лица; једно младо које гледа у будућност, а друго старо које гледа у прошлост. То је знак да Вас је пратило Божје, свевидјеће око, као и све жртвенике за свој народ.
На невидљиву нит затворске самоће извезли сте двотомну књигу "Сећања", која је поштенима напунила срце. Ви сте, насљедним и стеченим даром, слиједили ону народну "брзо ћути, а споро говори". Тако сте спасили душу своју, али и народну.
Ваша бијела књига истине свјетлост је нашег незаборава… Наше душе настављају да живе у ријечима истине. Што би рекао Отац Тадеј: "Савјест је Божански суд".
Мрзили су Вас они, што би рекла моја другарица Тања, они који су осјетљиви на паре и на метак.
Само храбри у тој регији, од Пала до Хан Пијеска, били су чланови СНС-а: Владо Станишић, Владо Остојић, Недељко Жугић, Никола Тадић, Миодраг Пандуревић, Горан Мутабyија…
Прве плакате СНС-а на романијској регији послао је кнез из Бирча Рајко Дукић, преко Душанке Врета, мојој маленкости и Срђану Кнежевићу. Они који су их лијепили били су на брисаном простору. Такве су немилосрдно кажњавали.
Ко злима помаже, добрима шкоди, каже из укамењене тишине народна пословица. A народ ћути. У стању је "неподношљивих околности".
Aли, Царице, Жртвенице историји пакла, хтио бих још једном да Вас поздравим и пожелим вашу заслужену слободу, ваше друго рођење, ваше сретиште са слободом!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
