Писма УН

У највећем дијелу ставови у овим извјештајима се драстично разликују и покушавају званичницима УН, из два различита правца, указати на дешавања и рјешавања у БиХ.

На питање зашто је то тако, одговор се зна од када је и високог представника у БиХ. Једноставно, зато што он, по аутоматизму, УН извјештава онако како то сматра сарајевска чаршија, а не објективно и представљајући све становнике БиХ једнако.

Тако се сваки пут може чути како Република Српска подрива државне институције, а не како су управо те институције неефикасне и како гутају милионе марака буџетског новца.

Колико је високим представницима годинама уназад стало да објективно представе ствари и да ураде нешто на стабилизацији БиХ, показују управо њихови извјештаји УН, а која су, благо речено, копије оних претходних.

A ти ставови увијек са собом носе поруку да Република Српска ради на штету БиХ, да покушава да је уруши, да, ето, сви раде на помирењу, али само не званичници Српске.

Чак се не либе да извијесте УН да је правосуђе у БиХ независно, иако су многобројна тијела управо тог истог УН у многобројним својим анализама утврдила супротно.

Високи представници, послати да у БиХ буду тумачи и гарант спровођења Дејтонског мировног споразума, најчешће се најоштрије противе његовој стварној имплементацији.

Сваки покушај Српске да процесе у БиХ врати у оквире Дејтона називају рушењем уставног поретка.

Управо због тога, двапут годишње своје виђење ситуације у БиХ, УН шаље и предсједник, али и Влада Републике Српске, тражећи да се узму у обзир сви параметри и да се објективно сагледа шта и како ко ради у БиХ.

Јер сасвим је сигурно да један човјек, један високи представник, који при том не мрда из Сарајева, објективно не може, али и не жели да представи све оно што се дешава у овом, чак и домаћим актерима, често неразумљивом систему.

Напротив, много му је важније да УН увјери у потребну свог даљег ангажмана у БиХ, него да земљу ослободи окова који је већ годинама држе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.