Пети корпус у школским клупама

Почетак деведесетих година прошлог вијека остао је уписан црним словима у историји овог поднебља.

Многе одговорне за ратне злочине још није стигла рука правде. Посебно када је ријеч о онима који су оставили иза себе српске жртве.

То је један у низу разлога због чега ова земља и након толико година од краја крвавог сукоба не успијева да крене напријед и да се коначно ријеши ратних "репова" који су још довољно снажни за уношење немира међу народе.

А то овој земљи не треба.

Свјетлост дана недавно је угледала монографија Петог корпуса Армије РБиХ и то и не би било толико спорно да они чији су прсти уплетени у то издање нису одлучили да свој рад и оно што је био корпус угурају у школе.

А шта је био Пети корпус? У многе његове припаднике многи су упирали прстом желећи да их стрпају иза решетака због злочина које су починили над припадницима српског народа, а против којих предмети у правосудним институцијама још нису добили епилог.

У операцијама Петог корпуса у општинама Петровац, Бихаћ, Босанска Крупа, Сански Мост и Кључ убијено је око 870 српских цивила и 400 војника, а спаљено више од 30 села.

Нико не може зауставити промоцију монографије, али је недопустиво да такво "штиво" буде дио школских библиотека и да тако, мало-помало, на крају постане дио обавезне литературе, што је вјероватно циљ.

Наметањем ратне литературе нећемо далеко стићи.

Јасно је да нове генерације морају да знају шта се дешавало на овим просторима, ко им је био дјед, отац, ујак, за шта су се они залагали, али има начина да то уче.

У БиХ сви треба да се окрену будућности и престану дирати једни у друге, треће. То не значи да народи треба да се одрекну прошлости, али значи да историја ова три народа никада неће бити једна и да наметања у БиХ никада нису имала срећан и лијеп епилог. Поготово не наметања овакве литературе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.