Патриотизам
Које су боје на застави Републике Српске, наши основци и средњошколци знају, али на питање када се прославља Дан Републике Српске, збуњено се згледају и кажу да им није познато. Једногласно узвикују и да знају ко је Новак Ђоковић, који је за њих "национални бренд број један", али многа питања која се тичу Републике Српске још нису научили!
Наравно, свјесни су и да воле своју земљу, али не знају када је потписан Дејтонски споразум, нити који је његов значај... За утјеху је, ипак, то што бар на позитиван начин дефинишу патриотизам.
То и не чуди, јер се ради о младим људима, који знају да је љубав према отаџбини, свом народу, култури и обичајима, једно позитивно и исправно осјећање. Дјеци која нису искварена и која могу и желе да науче о свему што им се предочи. Нажалост, дјеци која недовољно у школи уче о својој земљи и новијој историји свога народа.
Многи ће рећи да је то ствар кућног васпитања, те да треба од родитеља да науче неке важне датуме и чињенице, а не само да се ослањају на школу. Други ће опет да кажу, како је то небитно и ко још данас мари за патриотизам. A трећи? Трећи, опет ништа неће рећи, јер им је свеједно, да ли млади знају када је настала Република Српска или не.
Постоје и они четврти, а то је већ посебна врста, који дјеци говоре да је боље да уче историју СAД или Шведске, како би једног дана могли тамо да оду, јер овдје "за име Бога" и нема будућности за њих...
A управо у већини тих земаља, постоји култ државне заставе и државног празника, гдје је младима питање части да исказују приврженост држави, нацији, и понос због припадности. И наши млади су наравно поносни што припадају свом народу, али су ускраћени за битне информације које треба да науче у школским клупама.
Ускраћени су за чињенице новије историје. Јесте да те лекције постоје у њиховим уџбеницима, али како и сами професори признају, налазе се на крају књига, па неријетко остану необрађене. И како онда млади да током школовања науче нешто више о земљи у којој живе? Како да знају када је настала Република Српска, ако то пише на крају књиге?!
Вјероватно никако, ако се нешто не промијени у наставном плану и програму и школама...
A те промјене треба да се десе што прије, као и то да наставници буду креативнији. Јер се генерације ђака смјењују великом брзином, и не могу дуго да чекају да се лекције са посљедњих страна пребаце - ако не на прве стране, бар на средину књиге...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
