Патријархова реч блажи наше ране
Упокојењем патријарха Павла Српска црква и српски народ су изгубили свога поглавара, архипастира, духовног оца и највећи духовни ослонац у овим тешким временима. Патријарх Павле је најсветлији пример међу нама како треба бити хришћанин, свештеник, а пре свега, како је често говорио, човек.
Његова вера и његов живот су прожети јеванђељем Христовим, свака његова реч одавала је да више не живи он него Христос у њему. Он је човек чија је велика и дубока духовност пленила и остављала људе без речи, тако да према њему нико ко би га срео није остајао равнодушан.
Српска црква се удостојила да има таквог архипастира који је још за живота доживео признање које се обично добије тек после смрти, архипастира који је достигао у свом благочестивом животу меру раста висине Христове. Српски народ је добио његовим упокојењем молитвеника и заступника чијом молитвом ће и даље налазити милост у Господа.
Када је 1990. године дошао на трон Светог Саве, српску цркву и народ чекала су многа искушења и страдања можда најтежа у његовој дугој историји. Држава је изашла из једног тоталитарног режима у коме је Црква проживела велике прогоне и страдања. На њеном телу су биле отворене ране раскола, прво оног македонског који још до наших дана није залечен и америчког који је управо залагањем и љубављу патријарховом превазиђен.
Затим су уследили ратови, крвави усуд наших балканских простора, који су донели већ обездуховљеном народу у деценијама комунизма и физичко страдање. Срби из Хрватске су доживели прогон са својих вековних огњишта и егзодус невиђених размера. У Босни се водио крвави грађански рат који је однио хиљаде живота и донио голготу тамошњем народу и цркви.
Косово и Метохија су вековима били живи подсетник Србима да не забораве ко су, шта су, и коме припадају, сведочећи да су Срби народ Христов. Сада су такорећи без Срба, са оскрнављеним и порушеним светињама. Кроз сву ову голготу кроз коју је прошао наш народ у протеклом бурном добу, блага реч патријарха Павла нас је тешила и блажила наше ране, његова мудрост и велико духовно искуство су нас водили и помагали нам да постанемо бољи и да нам сопствено страдање буде на корист духовну.
Патријарх Павле је именом и ликом симбол јединства Српске православне цркве у најтежим временима. Сада ми треба да следимо његов пример пазећи, управо по речима патријарха Павла да се наших дела не постиде наши преци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
