Паркинг мјеста никад довољно

Данијела Бајић

Гаража никад довољно. Оне постојеће постају претијесне, па се паркиралиште за возни парк проширује на двориште, а често се, уз брундање комшија, друго или треће возило стационира мимо граница плаца. Јер нема се гдје друго, а возила требају: по једно за сваког родитеља и оно “дјечије”, поклоњено за пунољетство.

 

Паркинг мјеста никад довољно. Уз она постојећа, дупке пуне пола сата прије почетка радног времена, која тјерају многе да постану ранораниоци, не схватајући да се тим епитетом намјерно тјеше и заправо свјесно прикривају онај други, пуно гори, а то је да су постали робови точка.

Новца за бензин никад довољно. Упали аутомобил до продавнице. Упали аутомобил да се баци смеће, скокне на кафу код комшије, као и оде на посао са Старчевице у Обилићево.

Да је упркос корона кризи данас немогуће замислити живот без возила потврђују и подаци Министарства унутрашњих послова (МУП) РС према којима је лани регистровано 350.597 аутомобила, готово 6.000 више у односу на годину раније.

То је чињеница, баш као и то да сваки стан у Бањалуци има по два, три аута, иако је криза.

Ситуација се пуно не разликује ни у Бијељини и Добоју, те многим другим локалним заједницама гдје придошлица, сасвим сигурно, на прву лопту помисли да је на улици више возила него становника.

Наравно, када се посматра основна сврха, никако се не може рећи да је аутомобил луксуз. Он то заиста није, ако изузмемо “ферари” вриједан 531.000 марака, увезен у БиХ прошле године.

Такав став могао се износити у вријеме када је индустрија аутомобила била у зачетку, када се ново возило и даље није користило као примарно средство транспорта.

Аутомобил је потреба и то нико не спори, али и потреба која за собом вуче нове издатке. Пута два или три по кући.

Наравно, потреба је и ових дана када је пандемија вируса корона завладала свијетом и када сви гледамо да се возимо у друштву са што мање непознатих људи, а све у страху да се не заразимо, а да притом можемо да посјетимо кога год и гдје год желимо.

Мада за то увијек постоји и она друга, јефтинија опција, а то је одлазак на посао бициклом или аутобусом, бар за оне који живе пола километра од радног мјеста, али, пошто је статистика и ове године немилосрдна, све су прилике да се мало ко одлучује на то.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана