Паре за притвор

Кад је у питању професија, тешко је одговорити на питање зашто поједини осумњичени, умјесто укидања притвора након мјесец-два, ту буду држани годинама. Упућени тврде да је то углавном зато јер је позадина тих предмета политичка.

Сасвим је, онда, логично да након спектакуларних хапшења у тим случајевима, што је грешка у старту јер је поступак у том дијелу још увијек тајан, Тужилаштво нема довољно доказа у покренутим поступцима које на крају изгуби, а осумњичени неосновано и дуго буду у притвору.

Индикативно је и то што је посљедњих година највећи број ослобађајућих пресуда и случајева вишегодишњег неоснованог притвора баш у Суду БиХ.

Упућени тврде да тиме резултује чак 70 одсто предмета, а примјера и случајева у којима због нестручности Тужилаштва или непостојања доказа, порески обвезници, након тужби оштећених због неоснованог притвора, морају да плате стотине хиљада марака, баш има много.

То уопште не чуди кад је чак и лаицима очигледно то да закон крше и сами припадници правосуђа и кад, чак и они из врха правосудних институција који би требало да су најупућенији и најпрофесионалнији, закон или не познају, или га свјесно погрешно тумаче. 

Па тако, на примјер, тврде да рочиште за одређивање притвора треба бити јавно и да може бити претворено у главни претрес, док закон прописује сасвим супротно.

Полазећи само од те чињенице, онда заиста никога не треба да изненади то што они који на крају буду проглашени за недужне сваке године хиљаде дана буду у притвору.

Притисак и застрашивање свједока, утицај на тужиоце, судије, током тих процеса, посебне су приче. Али је чињеница да надокнаду штете не плаћају ни тужиоци ни судије, него сви ми, порески обвезници. Као што је факат да појединцима штета коју су претрпјели никад и ничим не може бити надокнађена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.