Паре за парадирање
Чланови Предсједништва БиХ Харис Силајџић и Жељко Комшић, а са њима и министар спољних послова Свен Aлкалај годинама крше Дејтонски мировни споразум, злоупотребљавају институције на чијем су челу и вријеђају интелигенцију сваког нормалног, неострашћеног грађанина.
Као врхунац, стотине хиљада марака потрошише на путовања, иће и пиће, телефонирање, возикање по Сарајеву, а све на рачун институција БиХ. Тачније, на народни рачун.
Просјечна мјесечна плата једне продавачице је 450 марака, а Свен Aлкалај је ономад само на телефонирање потрошио 3.463 КМ. Значи, више од седам њених мјесечних плата. Силајџић и Комшић су за телефонирање, гориво, текуће одржавање за двије године потрошили око 700.000 марака више него што им је одобрено. Значи, потрошили су један солидан капитал за повећање производње.
Поменута тројица су за народне паре лобирали по свијету за своје интересе, куповали подршку тобожњим брањењем интереса Бошњака, државе БиХ и борили се за укидање РС.
Какви су то интереси Бошњака ако морају да плате порез на све и свашта, а да тај новац троше појединци на путовања, телефонирање, парадирање по свијету, умјесто да покрећу привреду, отварају радна мјеста, јачају социјалну компоненту државе. Да ли је битније да се укине РС или да се живи животом достојним човјека, да се уживају грађанска и људска права.
Проблем је то што управо Силајџић, Комшић и Aлкалај подмећу причу да је Република Српска та која кочи развој и напредак, а да нису они ти који народ држе гладним, залуђеним и обесправљеним. Нека објасне онда народу како се у Српској ипак гради, расте индустријска производња, долазе стране инвестиције и стање је стабилно колико може бити у времену кризе.
Да ли је праведно да Комшић и Силајџић у Предсједништво БиХ примају неквалификоване али подобне појединце и да им о народном трошку плаћају школовање? Да ли је праведно да у једном мјесецу раднику исплате накнаду на плату по неколико основа, док други немају ни топлог оброка? Да ли је нормално да министар Aлкалај заједно са свитом савјетника десет дана борави у Њујорку и само једном се састане са политичким званичницима, док већина грађана БиХ не може ни до Неума на море?
Није праведно, и све нам то ради острашћена политика и поједине усијане главе. Избори су у недјељу. Видјећемо да ли је народу битнија реторика или прагматика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
