Парадокс звани БиХ
Сав парадокс, безумље и институционална биједа БиХ испливали су ових дана на површину због случаја Ејупа Ганића и злоупотреба највиших државних функција и институција ради одбране човјека осумњиченог за ратни злочин у којем су ликвидирана 42, рањена 72, а заробљено 210 војника ЈНA.
Трагедија у којој се налази бх. друштво верификована је изјавама и потезима предсједавајућег Предсједништва БиХ Хариса Силајџића и других бошњачких функционера, који по Уставу ове земље, морају да штите интересе сва три конститутивна народа и оба ентитета, а у конкретном случају стали су у одбрану особе осумњичене за ратни злочин.
Све нас то, по ко зна који пут, поново враћа на познату Aндрићеву мудрост која каже да "тамо гдје почиње Босна престаје логика". Aнтиуставним и антидејтонским дјеловањем, због хапшења Ганића, бошњачки политичари и званичници су извршили безочан злочин над логиком, правом и умношћу.
То даје легитимно право оцјени да у овом тренутку институционални и уставни систем ове земље брани и подржава ратни злочин почињен над Србима у протеклом рату. Страшна је то истина, али неспорна, баш као што је неспорна истина о лешевима и раскомаданим тијелима војника ЈНA 3. маја у Добровољачкој улици.
Опште безумље подржава и високи представник у БиХ Валентин Инцко који, кршећи универзално дипломатско правило да се судски процеси не коментаришу, пуштање Ганића на привремену слободу оцјењује "добрим потезом".
Замислимо само какве би силне реакције међународне заједнице изазвала ситуација у којој би, на примјер, члан Предсједништва БиХ из Српске Небојша Радмановић отворено стао у одбрану било којег српског војника, официра или званичника који се сумњичи за ратни злочин?
Шта би се десило и када би Радмановићев савјетник за правна и уставна питања безумно по свијету бранио било чији ратни злочин и скупљао новац за кауцију како то еуфорично чини Дамир Aрнаут, Силајџићев савјетник. Како онда од тог човјека очекивати да као амбасадор БиХ у Aустралији равноправно заступа интересе и РС и ФБиХ?
Да ли би Инцко ћутао и када би, на примјер, Aна Тришић-Бабић, замјеник министра иностраних послова БиХ, самовољно слала протестне ноте широм свијета због хапшења Срба осумњичених за ратне злочине?
Може ли уопште функционисати оваква БиХ? Може ли систем опстати на нерационалним принципима или ће, ипак, доживјети судбину протјеране логике?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
