Панта реи
Иако смо се надали да смо се ријешили једне од највећих здравствених пошасти које су погодиле човјечанство вируса корона, судећи по подацима из амбуланти широм Српске, чини се да се она враћа на велика врата.
Тако пандемија остаје глобални изазов, али како вријеме пролази, чини се да смо се сви опустили и спремни смо да игноришемо или под тепих гурнемо овај проблем.
Већина нас је ону Хераклитову “Панта реи” схватила дословно и прихватила да “све пролази” па тако и страх од короне, док овај “мали са круном” и даље пуни амбуланте. Људи се све чешће понашају као да вирус није озбиљна пријетња, а ношење маски и поштовање других превентивних мјера одавно су је постали прошлост. У почетку страх и незнање су довели до, свакако неоправдано, огромне панике и губљења емпатије међу људима који су трчећи са рафова грабили све маске, дезинфекциона средства као да од њих зависи живот, а при томе комшији нису остављали ништа. Медији су тада ширили сензационалистичке наслове о смртној опасности која вреба на сваком кораку.
Међутим, данас, иако број пацијената и даље расте, амбуланте су пуне, а здравствени радници преоптерећени, чини се да су сви од надлежних па до обичних грађана одлучили да игноришу проблем. “Вируси? Ах, то је тако, шта је ту је”, могло би се рећи. Можда смо једноставно заборавили колико је озбиљна ситуација била на почетку, када смо сви стрепили од непознатог непријатеља. Истина је да је тада због незнања и недостатка информација паника била неоправдана и да данас знамо да су многи то искористили да “лове у мутном” док су други умирали.
Наравно то је додатно погоршало ситуацију и допринијело да се сада, четири године касније, сви понашамо као да је све био велики неспоразум и да нам корона не може ништа, иако на инфективним клиникама још има људи који се због овог вируса налазе на ивици између живота и смрти.
Скупи заштитни производи, лажни лијекови, многе друге злоупотребе су учиниле своје, односно да људи више не вјерују ни у шта што долази из званичних извора. Можда је најтужније то што су и надлежни органи постали ноншалантни, иако вирус и даље може бити опасан. Често се чини да су политичари, али и понеки здравствени лидери, заборавили на озбиљност ситуације па у том контексту није ни чудо што грађани слиједе њихов примјер. Сви бисмо могли да се присјетимо ријечи Марка Твена: “Истина је вреднија од чињеница”. У овој пандемији, чини се да је свака страна имала и дан-данас има своју “истину”, а чињенице су често биле занемарене или изокренуте. На крају остаје нам само нада да ћемо извући поуке из свега овога и бити спремнији за будуће изазове и пандемије.
Сада, у тренутку када би требало да смо колективно мудрији, суочавамо се са изазовом враћања повјерења у науку и званичне информације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
