Падамо на пријемном

Тада крене и прича да се млади масовно школују за биро, факултети не смањују уписне квоте упркос подацима о потребама тржишта рада, а послодавци нису задовољни квалитетом радне снаге.

Из те приче увијек слиједи закључак како би требало да се реформише уписна политика, и то тако да се смањи финансирање оних чијих дипломаца има "вишка" и подстакне уписивање на оне чијих студената има "мало".

Међутим, из тог закључка нажалост остане се само на том "требало би", јер када прођу уписни рокови и када се подвуче црта, највише уписаних студената је управо на оним факултетима чијих је дипломаца највише на бироу.

Поставља се онда питање да ли знамо којих нам стручњака недостаје и колико се уопште ради на промоцији дефицитарних занимања.

Чињеница јесте да до посла најлакше долазе професори математике, физике и они који заврше инжењерство, електротехнику или геодезију, због чега Министарство просвјете и културе финансира оне који се одлуче за дефицитарне студије.  Али то није довољно.

Дефицитарна занимања треба афирмисати, и то на прави начин, кроз веће стипендије и шансу за запослење послије завршеног студија, а суфицитарна занимања "замрзнути".

Министарство је ове године одржало и низ стручних расправа о уписној политици  чији је главни циљ био да се уписна политика усклади са потребама тржишта рада. Гдје су резултати тих расправа, шта је договорено и шта ће се предузети? На њих се сада чека, као и на саму одлуку младих.

Младих који морају озбиљно да размисле чиме желе да се баве и за шта да се школују.

Шта су њихови афинитети, могућности и колико имају реалне жеље? Да ли заиста желе да се школују за биро и да постану дугогодишњи дио суморне статистике? Питања су која себи треба да поставе прије него што одлуче да изађу на пријемни испит и запитају се да ли ће га проћи. 

Јер уписна политика ионако већ годинама пада на том пријемном испиту…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.