Пад стандарда
Повећање трошкова живота и стагнирање или чак смањење плата главне су карактеристике 2010. године, а ако је судити по првим данима 2011, ништа боље не очекује нас ни у овој години.
Да је тако, потврђује и податак да просјечно домаћинство у Републици Српској само за трошкове прехране издваја око 40 одсто укупних мјесечних примања, што је скоро три пута више него у земљама Европске уније у којима се за те производе мјесечно издваја око 14 одсто плате. Aко се овоме додају и трошкови становања, који у РС износе 20 одсто, долазимо до закључка да просјечан становник Српске само за те двије ставке издваја 60 одсто плате.
Из овог се јасно види да становници РС све што зараде углавном троше на преживљавање, док им за друге ставке као што су одјећа или путовања не остаје ништа.
Занимљиво је да Српска за трошкове прехране издваја знатно више од Румуније, Хрватске, Словеније у којима су просјечне плате далеко веће него код нас.
Чињеница је да се стандард становника Српске из године у годину смањује, а цијене непрестано расту. На питање како наћи рјешење и изаћи из овог, чини се, зачараног круга, још не постоји прави одговор.
Да је стање и више него алармантно показује и то да се РС и БиХ по свим анализама налазе на зачељу Европе по потрошњи. A и у тој потрошњи доминира само оно најосновније. У нашој прехрани заступљена су највише јела од тијеста, што је одлика сиромашних земаља.
С обзиром на то да се тренд повећања цијена наставио и у овој години, тешко је очекивати да ће доћи до неких побољшања у овој области. Тако су већ почетком ове године поскупјели брашно, хљеб, шећер, уље, комуналне услуге... Треба ли рећи да плате и даље мирују или чак падају?
Влада РС утврдила је крајем седмице листу производа и услуга од посебног значаја за заштиту стандарда становништва. На основу ове листе биће донесен правилник којим ће се утврдити обавеза привредника да достављају обавјештења о цијенама. Надамо се да овај Правилник неће остати само мртво слово на папиру и да ће послужити да се коначно на нашем тржишту уведе мало реда. Јер, ако се овако настави, у догледно вријеме имаћемо огромну понуду, али је питање хоће ли имати ко да купи то што се нуди и како ће маса оних који су на бироима за запошљавање скрпити крај с крајем и дочекати нови дан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
