Оздрављење здравства
Реформа здравственог система нешто је што ускоро очекује БиХ. Садашњи здравствени сектор је изузетно скуп и потребна му је реформа, коју ће подржати и Свјетска банка, због тога што трошимо већи проценат буџета на здравство, него већина других земаља у Европи, а истовремено имамо доста лоше услуге.
То је изјавио шеф канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Емануел Салинас, који је обећао да та реформа никако неће значи убацивање више новца у здравство такво какво јесте, већ мудрије трошење, постављање јаснијих циљева квалитета и постојање система усмјереног на пружање услуга људима, а не на одржавање неефикасних пракси.
Реформа овог система треба донијети (ако ћемо бити оптимисти) разне бенефите, првенствено пацијентима, али и вратити достојанство и повјерење у здравствене раднике.
А то ће сигурно бити сложен посао, и то из многих разлога.
Улаз у наш здравствени систем је изабрани породични љекар. Он би требало да ријеши бар 70 одсто здравствених проблема пацијента. У пракси, међутим, ситуација је другачија. Љекар опште медицине углавном упућује пацијента специјалистима, а мањи дио посла обавља самостално. И то опет, из многих разлога. Било да му у ординацији недостаје или је у квару потребни апарат, било да је у питању недостатак реагенаса за поједине лабораторијске анализе, или једноставно зато што успостављена садашња организација не предвиђа широку самосталност љекара опште медицине, из његове ординације готово увијек изађемо само са гомилом упутница.
Компликовано је и у установама секундарног и терцијарног нивоа. Због лоше организације рада, недостатка исправних апарата и квалификованог кадра, често се формирају листе чекања. Тако, неријетко, по 20 пацијената буде заказано у десет часова на преглед, па док је један у ординацији жељеног специјалисте, осталих 19 тумарају ходиницима и сатима чекају да прозову њихово име.
О условима све већег прилива болесника с обзиром на старосну структуру становништва сувишно је и говорити. У недостатку искусних љекара сложене послове све више прихватају млади и неискусни љекари, што је такође посљедица опадања квалитета пружених услуга и увођења импровизације у свакодневну медицинску праксу, и то на велика врата.
Све води само до једног закљука - реформа је и те како потребна, јер је ово тек мали дио проблема од којег годинама “пати” наш здравствени систем. Вријеме је да бијели мантил престане да буде синоним за корупцију. Било је таквих случајева, али није фер да се због појединаца тако мисли о свима јер већина здравствених радника часно ради свој посао.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
