Отпоздрав на писмо
Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом, написао је велики Његош у свом “Горском вијенцу”, у писму које је послао одговарајући Селим-паши који је од главара у Црној Гори затражио да се повинују султану.
Више од вијек и по касније, нови везири и паше у лику високог представника траже да се Срби у БиХ подреде новосултанима, међународној заједници коју у БиХ представља тај високи представник. Због својих дубоких и далековидих мисли и стихова, Његош је проглашен за свеца као Ловћенски Тајновидац. И ко би рекао да ће са Ловћена да види више од 150 година далеко у Сарајево и Бањалуку?
Писмо високог представника Валентина Инцка, у којем тражи одузимање одликовања оснивачима Српске, било је препуно различитих квалификација препуних мржње, толико да је цијели српски народ прогласио геноцидним, а све то пратили су пријетећи тонови и различите уцјене. Инцко је на трагу својих претходника желио да остави какав-такав утисак у овој намученој земљи да би и он наметао законе и рјешења која би, наводно, водила помирењу.
Међутим, везир није рачунао на чињеницу да више нема тог политичара који би погнуте главе и обавијен стидом прихватио таква рјешења. “Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже; отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте.” Можда политички или дипломатски није било добро ући у такву конфронтацију са међународном заједницом, али радује чињеница да након свих претходних дешавања од рата наовамо постоји памет да се такви притисци више ћутке не трпе.
Да у пријетњама и потенцијалним будућим одлукама нема ни грам мудрости, можемо рећи већ сада, јер је довољно само да се вратимо на прву реченицу овог коментара. Гдје је сила умјесто закона, ту је нечовјештво. Гдје је нечовјештво, ту нема мјеста миру и суживоту. Ниједна потенцијална криза неће бити кривица нити једног конститутивног народа, већ искључиво овог исфрустрираног везира.
Док нам тај исти Инцко и његови шефови сваки дан говоре како се о свему морамо договорити сами и почети гледати у будућност, они људске жртве користе да нас константно враћају стотину корак уназад под изговором “цивилизацијског искорака”. Па зар да нас о цивилизацији уче они који припадају народу који је Хитлера цвијећем дочекивао? Зар од Нијемаца да учимо шта су ретроградне идеологије или Британаца шта су погрешне територијалне претензије? Србе томе не треба учити, јер су увијек били на правој страни историје.
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи! Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
