Откривање топле воде
Низ догађаја у седмици на измаку потврдио је да правосудни органи са заједничког нивоа, народски речено, не знају куд гоне, а у том тумарању им обилато помажу политичке структуре из града у којем је сједиште Суда и Тужилаштва БиХ.
Циркус од суђења предсједнику Републике је већ добро уштиман и огољен до краја. Списак будалаштина све је шири из рочишта у рочиште и пријети да до изрицања пресуде, каква год била, постане једна изузетно дебела књига која ће бити корисно штиво и историчарима и правницима у годинама које долазе. Оно што је свакако запањујуће је факт да поједини сарајевски политичари, свјесно и врло отворено, себи приписују дио заслуга због тога што се на оптуженичкој клупи нашао један званичник.
- Онда ми Додика ставимо на мјесто. Он је процесуиран, пред Судом БиХ, изолован и санкционисан - рече прије неколико дана Елмедин Конаковић, а слично је нешто раније поручио и Бакир Изетбеговић.
Приучени скрибомани које неке називају и угледним колумнистима сада би, ефектном језичком конструкцијом, завапили оно њихово класично: “Чекајте!”. Чекајте, да ли је реално да се политичари отворено хвале да су некога процесуирали, изоловали или “ставили на мјесто”?
Али, није то суштинско питање. Политичари то можда користе да би себи повећали рејтинг, а могуће је да с тим немају ништа, али, ево, узмимо да имају. Онда је нешто друго посриједи. Ако се Изетбеговић или Конаковић хвале да су Додика “ставили на мјесто”, то у преводу значи да су признали да имају утицај на правосудне органе смјештене у некадашњој касарни “Виктор Бубањ”. А ако већ могу да утичу да неко буде процесуиран, онда би исти такав утицај морали да имају и у случајевима када не желе да неко буде процесуиран. Или да буде процесуиран па да му буде дозвољено да побјегне прије него што заврши у затвору (ко је рекао Махмуљин).
Није ово горе наведено ништа ново и констатација да политика има голем утицај на правосуђе у земљи попут БиХ је класично откривање топле воде. А када је већ тако, онда сваки потез правосудних органа, или готово сваки, може да буде третиран као најобичнија будалаштина. Јер, нема другог назива за потезе попут упада у просторије борачких организација на истоку земље, све због истакнутих фотографија Караџића и Младића на зидовима, док на западу исте те земље малољетник може неометано да ушета у полицијску станицу, убије једног и рани другог човјека. Шлаг на торти је однос према онима које сумњиче да су тог несрећног дечка индоктринирали и задојили екстремистичком идеологијом које и правосуђе и добар дио већ поменутих политичара третира као истакнуте грађане, интелектуалну елиту, али то је већ тема за неки други текст.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
