Откључавање

Ведрана Кулага Симић

Доба короне још није завршено и нико не може рећи када ћемо закључати ову пошаст, а ми се вратити бољкама и проблемима са којима смо се борили до марта прошле године.

Република Српска је, након још једног дјелимичног закључавања, одлучила да укине одређене мјере и дозволи рад привредним субјектима на које је у протеклим данима, силом прилика, морао да буде стављен катанац. Бројке, с друге стране, и даље упозоравају. Као и љекари и они који су, нажалост, на својој кожи осјетили шта је “ковид 19”, они који су се молили за дах својих најмилијих и они чије молитве и вапаји нису уродили плодом.

Иако је до данас требало да прође вријеме сумње у то да вирус постоји и да је далеко бржи и опаснији од многих других, томе још не свједочимо. И зато би могли да имамо још далеко већих проблема када скинемо све катанце и ланце, али морамо даље. По новим правилима, морамо живот да наставимо.

Сви ђаци и студенти би могли већ од понедјељка да се врате на своја мјеста у учионицама и амфитеатрима, већина радника је на својим мјестима, као и љекара који не посустају и улажу надљудске напоре како би спасили живот оних које је корона, или нека друга болест довела у њихове руке.

Упоредо са “откључавањем” угоститељских и других објеката који су били под кључем, иде и отварање дневних “ковид” болница да би се растеретиле здравствене установе које све теже проналазе кревет више за оне који нису успјели да побјегну корони.

И то треба да нам свима буде опомена сваки пут када кренемо на факултет, на посао, на кафу, на рекреацију...

Епидемиолошка слика и даље није добра и можемо се само надати да неће бити још гора, а то увелико зависи од нас. Да ли ћемо да поштујемо мјере и да сачувамо што више живота и радних мјеста или ћемо да заборавимо на корону до оног дана када нас она сама опет опомене да је ту и да не мисли тако лако и брзо да оде?

Пред нама су и празници. Први мај, Васкрс... И до нас је у највећој мјери како ћемо да их дочекамо, обиљежимо, прославимо. Да ли је у знаку полицијског часа као и прошле године или у кругу породице гдје смо, ако поштујемо сви мјере, најсигурнији.

Превише времена се боримо са короном, али маске и физичка дистанца су нешто што не би требало да нам буде тешко. Биће и журки и слава и свега, али можда неће бити нас или наших најмилијих. И зато морамо још мало да се припазимо. Због њих и свих које волимо, да бисмо могли нормално поново да идемо у продавницу, код доктора, код фризера, на посао, у школу...

На нама је да поштујемо што се од нас тражи зарад здравља, а на онима који то контролишу да кажњавају све који се не придржавају мјера. Без обзира о коме се ради.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана