Откази

Иако је партијска припадност и право избора одлика сваког уређеног демократског друштва, некако се у колизију, ма гдје се налазе, доводе они који припадају овима или онима.

Није се томе одупрла ни Република Српска и њене општинске власти.

То су ових дана и на својој кожи осјетили запослени у јавним установама и Aдминистративној служби Градишке. Тамо је крајем јануара отказе добило 16 људи, а локална власт већ је расписала конкурс за пријем нових шест радника.

Стигла нова власт, стижу нови радници! За старе више није било мјеста...

A да ово није једини случај и да је већ виђено, потврдиће и Српчани, Прњаворчани, Требињци.

Колико год нови начелници имали идеја како да поправе услове живота својих суграђана, некако им се прва од тих идеја поведе за тим да буде боље њиховим партијским друговима.

Далеко од тога да су систематизације у неким општинама пријека потреба, али нико не може да се не запита да ли је отпуштање радника јавних установа и служби било најхитније и најнеопходније што су могли или морали да учине. Да нису имали конкретнијих проблема са којима је требало да се ухвате у коштац?

Зар су многобројни проблеми локалних заједница, који напросто чекају да их бар неко погледа и крене у њихово рјешавање, тако мали, па да им је приоритет био да одлуче ко ће гдје да ради? Не како, то је већ сасвим друга прича, него, ко? Чији?

Можда је то идеализам, а можда само илузија, али чврсто вјерујем, као и многи моји суграђани, да треба већ једном да се раскине та нит која веже оне који дијеле иста партијска начела.

Овој земљи и њеним локалним заједницама потребни су способни људи, људи који су спремни да изваде руке из џепова и да при томе прво што ураде не буде да из тих џепова изваде партијску књижицу.

Квалитетан кадар мора да се тако и цијени, а партија је партија...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.