Осигурање имања

Међутим, пољопривредници су само једна карика у низу оних који су у данима иза нас остали без онога што су годинама мукотрпно стицали и у шта су полагали наду.

Водена бујица опустошила је њиве, уништила објекте, докрајчила сточни фонд, однијела све пред собом.

Послије поплава остаје само збрајање штете, која несумњиво, према ријечима пољопривредника, премашује милијарду марака, а додатни проблем ствара и то што ратари немају осигурана имања, па сада не могу да надокнаде бар дио штете коју су претрпјели.

Да ли због компликованих процедура, незнања или недостатка времена и новца, само десет одсто њих је имало у виду да им се може десити нешто овакво или барем слично, јер је од око 70.000 пољопривредника, колико их има у Српској, своје имање осигурало само њих 7.000.

Незнатан број ратара у РС ријешио је да осигура имање и да се на тај начин заштити колико-толико. Мада и они упозоравају да је тежак пут да се дође до папира код осигуравајућих кућа и да често представља немогућу мисију.

Катастрофа која је задесила Српску показала је да се неке ствари морају мијењати, од свијести и размишљања људи до законских процедура.

Ратари, упркос дубиози у којој се налазе, јер временске непогоде, поплаве, високе температуре, те град уништавају сав њихов труд, треба да изнађу могућности да заштите и осигурају своју имовину.

Осим тога, осигуравајуће куће никако не могу да траже оно немогуће, јер ратари немају "чаробни штапић" да обједине све парцеле које имају у једну.

Да би им колико-толико олакшали, надлежни треба да уведу и обезбиједе олакшице за осигурање имовине, а не да укидају ове мјере.

Јасно је да ратари треба да посежу за осигурањем свога имања и рада да би штета коју трпе из године у годину била мања, али и осигуравајуће куће морају да поједноставе добијање полиса осигурања и тако придобију клијенте.

У супротном, ратарима не остаје ништа друго него да гледају у небо и да се надају да их неће задесити некаква природна непогода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.