Осам година

Вељко Зељковић

Када неко изазове саобраћајну несрећу која резултује смртним исходом, обично му судија “отцијепи” пет, шест година. Наравно, узимају се све околности, па и оне олакшавајуће. Ако је возач био под утицајем алкохола или возио брзо, то повећава ову казну.

Прије пар година један младић је осуђен на 11 година затвора, јер је афекту убио друго лице испред пекаре. И за привредни криминал и корупцију, наравно када се ухвате починиоци, судови пресуђују по пет, шест година затвора.

Док је још оптуживао и пресуђивао Хашки суд, казна за командну одговорност била је углавном доживотна. Имајући све ово у виду, значи досадашњу судску праксу за различита “дјела”, поставља се питање којом логиком се руководило Апелационо вијећа Суда БиХ, које у бившем команданту такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину “одмјерило” и “одрезало” казну од осам година затвора због почињених ратних зличина на подручју Возуће и Завидовића. 

Које су то олакшавајуће околности да Махмуљин буде осуђен на тако срамотно малу казну, која вријеђа здрав разум. Ритуално одсијецање глава српских цивила од стране злогласног одреда “Ел муџахедин” којим је командовао поменути Махмуљин? Физичко и психичко малтретирање? Мучење?

Возућани и данас траже кости својих најмилијих. Траже кости и правду. Заборавити не могу, а ни опростити, јер се радило о систематском уништавању свега што је српско. Ни стока, а ни куће нису остали поштеђени. Осам година за све то?!

Да ли се они који су изрекли ту пресуду могу ујутро погледати у огледало и рећи себи - “савјест ми је чиста”. Изједначавање злочина на Возући са једном обичном саобраћајком још је један

сумрак правосуђа БиХ.

Било би интересантно видјети колико би та казна износила да се није радило о Сакибу, већ, рецимо, о Николи или Слободану, Марку или Јанку. Сигурно не толико. Доживотна не би гинула.

Томе се не би успротивила Бисера Турковић, која је клицала након што је у првостепеном поступку била поништена пресуда Махмуљину. Послије поновљеног поступка није се оглашавала.

Једина свијетла тачка у овој трагичној причи јесте што је Махмуљин осуђен, а што би требало и морало довести и до подизања других оптужница за ратне злочине у овом крају.  Не треба заборавити да је у то спорно вријеме тим крајевима “жарио и палио”, те блиско сарађивао са Махмуљином - Шемсудин Мехмедовић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана