Орићев геноцид
Да је Насер Орић, као ратни командант Сребренице, био продужена рука политике, која је креирана у бошњачким и другим политичким кухињама далеко од Сребренице, потврђује и његова већ "заборављена" књига "Сребреница свједочи и оптужује" у којој је најавио "геноцид" над Бошњацима у средњем Подрињу.
Како би се другачије могло тумачити његово "обраћање свијету" у уводном дијелу књиге, у којој тврди да је од априла 1992. до септембра 1994. године "почињен највећи геноцид" над Бошњацима у Братунцу, Вишеграду, Зворнику, Власеници, Сребреници, Хан Пијеску, па чак и Рогатици.
Знао је Орић да је на тим просторима организовао упаде у српска села из "гладне" Сребренице и као "господар живота и смрти" био добро обавијештен о својим губицима у људству. Како је тада размишљао, жеља му је била да се "никад не забораве" имена Бошњака погинулих у Кравици, Бјеловцу, Скеланима, Крњићима и другим селима, за које није рекао да су српска. Орићева жеља била је, како је сам навео, да се "особито" не забораве "геноцидне радње" над људима у средњем Подрињу. О каквом "геноциду" заправо говори Орић, када је та квалификација ратног злочина утврђена много касније и за догађаје из другог ратног периода? Зашто је командант сребреничких Бошњака напустио Сребреницу почетком 1995. године и одлучио се да, далеко од БиХ, објави књигу о "геноциду" над својим народом? По чијем налогу је изашао из Сребренице, ко му је и зашто омогућио да изда књигу, којом је, претварајући злочинце у "невине жртве" тражио "од свијета" и људи "од хисторијске струке" да у потпуности "разоткрију праву истину"? На ова питања би, ако је још некоме у БиХ стало до истине, требало да одговори Насер Орић и они, који су га упућивали шта треба да ради у Сребреници и за Сребреницу.
Имајући у виду његову велику жељу да у књизи прикаже јавности како се лавовски борио "са агресором" у српским селима које је нападао и како је у рекордном року, од средине 1992. године до 20. јануара 1993. године, осујетио "непријатеља" да овлада овим дијелом БиХ, можда би Орићу требало пружити прилику да данас прича о својим крвавим походима, свирепим убиствима и прогону српског живља са подручја Сребренице, Братунца, Милића... Било би људски да се то омогући сребреничком "хероју", који би имао много тога још да каже "свијету", којем се обратио у својој књизи и који га је послушао. Aко ни због чега другог, онда због "геноцида" који је најавио прије "геноцида".
Очигледно је да истину о Сребреници Орић зна. Он зна да се данас, нажалост, манипулише бошњачким жртвама и сигурно прижељкује да се имена 1.333 Бошњака са његовог списка, не мијешају са неким другим. Они су "храбро" гинули бранећи Сребреницу од "агресора" у српским двориштима у Бјеловцу, Кравици, Крњићима, Ћосићима, Подравању, Факовићима...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
