Опстанак

Судећи према статистичким подацима у БиХ, опстанак у овој земљи под великим је упитником, јер бијела куга на овим просторима влада већ деценију и по. Вишегодишњи тренд негативног природног прираштаја наставља се, а уз константне одласке радно способног становништва у иностранство БиХ је доспјела на саму ивицу демографског слома.

Негативан природни прираштај прво је забиљежен у Српској 2002. године и од тада сваке године број умрлих премашује број рођених. Пет година касније иста судбина задесила је цијелу земљу и од тада до данас траје борба против бијеле куге.

Из године у годину све мање колијевки се заљуља, посебно у мањим локалним заједницама, у којима су уписи у матичне књиге умрлих тужна свакодневица. Уписе у матичне књиге рођених могли би да прослављају као празнике, јер су толико ријетки. Млади ријетко одлучују да остану на огњиштима у тим мањим срединама и да ту формирају породице, јер најчешће у рубним локалним заједницама немају ни основне услове за живот. Са негативним природним прираштајем већ годинама се боре готово све општине, у којима је број умрлих неумољиво већи од броја рођених. У појединим општинама и струја и вода су луксуз, а камоли све остало што је потребно за останак и опстанак. Млади углавном чекају сигуран посао, добру плату и властити кров над главом, па тек ако успију да посложе све те коцкице, одлучују се на потомство. Осим љубави према дједовини, од које се не живи, млади у тим срединама немају ништа више. А за срећно дјетињство сваког дјетета потребно је још понешто.

Демографи упозоравају да су се времена промијенила, па жене постају мајке тек након тридесете, а парови који се одлуче да имају више од једног дјетета права су ријеткост. У вријеме кризе и све веће неизвјесности, не знају ни то једно дијете како да изведу на прави пут.

И нису млади једини кривци за то што деценију и по овом земљом влада бијела куга. Криви су и они који једнако дуго ведре и облаче свим сферама живота и доносе одлуке. Често чујемо да у иностранство одлазе и они који су овдје зарађивали довољно за живот, кажу доста им је ове атмосфере, негативне енергије, неслоге и неизвјесности. Иду тамо гдје је све много боље уређено. О томе треба да размисле они који у БиХ држе конце у својим рукама.

Иако је било помака, накнаде за незапослене породиље и субвенције за кредите за младе брачне парове не смију остати једина подршка. Младима је потребан посао, плата која лијеже на рачун да би били кредитно способни и каква-таква сигурност да могу стварати породицу. Без тога и даље ћемо бројати одјељења и школе на којима је освануо катанац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.