Опрезно и одговорно
Вирус корона је још ту међу нама. Није отишао, можда чак ни ослабио, и то је оно што морамо стално да имамо на уму и да нас све тјера да поштујемо мјере које су на снази како не бисмо поново дошли у ситуацију да живимо по далеко рестриктивнијим условима.
Иако се очекивало, па и убјеђивало да ће доласком топлих, љетних мјесеци вирус ослабити, до тога, ипак и нажалост није дошло. Протеклих дана смо свједоци да је све више особа код којих је потврђено присуство “ковида 19” и да их из дана у дан рушимо неславне рекорде из марта, априла када је вал био најјачи. Или је само био први са којим смо се сусрели.
Када се крајем маја живот почео враћати на старе “нормалне” стазе и када су једна по једна укидане строже мјере, остајало је упозорење да и даље треба да држимо дистанцу, на одређеним мјестима носимо маске и да ове године, ипак, промијенимо љетне планове и клонимо се оних мјеста на којима се окупља више особа. Чисто због себе, најмилијих, али изгледа да, ипак, нисмо довољно свјесни и дисциплиновани.
Разумљиво је да је појединцима досадило, да многи све више вјерују да је све ово само лаж, обмана и превара ко зна због чијих и каквих политичких или економских интереса, да у многим секторима само сабирају губитке, али је чињеница да је вирус ту. И да треба да се и даље понашамо одговорно да би дошли у ситуацију да нам губици, и животни и материјални буду већи. Од нас самих поново све зависи.
И заиста је нејасно зашто нам је тешко да поштујемо одређене смјернице ако тиме, макар и за један одсто дајемо свој допринос стабилној ситуацији на епидемиолошком плану.
Ако тиме дајемо прилику себи и својима да буду здрави, а привреди вјетар у леђа да сачувамо ова радна мјеста која имамо. Ако је живот кренуо, треба ли да га поново, овај пут ми, зауставимо?
Најважније је сачувати здравље, јер тиме чувамо и радна мјеста. То морамо да нам још буде на првом мјесту. Без изузетака. Шта ако буде слабило све и све више људи буде остало без посла, јер и сада их је већ превише таквих. И прије ове пандемије и сада.
Све у свему, морамо да се још, колико год коме било тешко и невјероватно, придржавамо онога што струка каже. Упозорења да морамо да се понашамо одговорно не смију бити мртва слова на папиру јер и раније смо, када неко има “обичну” грипу, избјегавали да идемо код таквих особа, ма колико нам оне биле блиске и битне у животу, а и када смо сами били погођени неким сезонским или неким другим грипом нисмо ишли у проводе и томе слично.
За све то ће бити времена, када све прође, а од нас доста тога зависи.
Нико не би требало да својим понашањем свјесно ризикује да некоме учини зло, па и оно најгоре. Јер никад се не зна, а кајање, у овом случају, не може да исправи грешку.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
