Опасни вјетрови

Истина је да ова и оваква БиХ није на стабилним темељима и да ту треба да буде промијењено много тога да би могла да функционише као нормална земља, али је и, након четврт вијека од потписивања Дејтонског споразума и краја рата, далеко од тога.

Листа криваца за такав пут и овакав изглед је непрегледна. Многи су овдје гледали и још гледају само своје интересе, покушавајући да добију у миру оно што нису у рату или настојећи да граде дипломатске каријере, стајући на једну страну, а овдје су три. И оне морају да се договоре, али им се то или не да или им не дају.

Колико год да је БиХ компликована земља, оптерећена још ратним ранама, на које често неко додаје со, ситуација би била далеко боља када би сви били спремни да прихвате договорено у Дејтону и да, сређујући стање у својим двориштима, дају ведрији, бољи и успјешнији имиџ БиХ.

Међутим, тога није било до сада, а са овог становишта тешко је повјеровати да ће бити и од сада, јер је пуно разлика, а мало жеље да буду превазиђене. А има простора за то.

Иако се пречесто чује, са свих страна, да ствари и отворена питања у БиХ треба рјешавати дијалогом и да за све мора постојати компромис, то се не осјети на терену. Осјети се притајени звук наметања, који никада није донио ништа добро, али се од те политике не одустаје.

Јубилеј, односно 25 година од потписивања Дејтона је требало да послужи као датум када треба погледати у прошлост, спустити лоптице и покушати градити бољи пут ка бољој будућности. Али помирљиве поруке и све оне које су обиловале оптимизмом, нашој будућности у ЕУ нестале су наредног дана, а на сцену су поново ступили препознатљиви добри стари покушаји превара, намјерног подизања тензија у званичним институцијама...

Све да бисмо наставили да се и даље вртимо у само нама знаном лавиринту, који многима задаје велику главобољу. Без престанка.

Умјесто да су посланици на посљедњој сједници Представничког дома дали небројено приједлога како побољшати живот оних који су им омогућили да имају енормне плате, од којих такође глава редовно заболи, гурају на дневни ред ствари за које унапријед и сами знају да су нереалне. Умјесто да покушавају да кроје бољу економији, упорно кроје лошу политику. А најгоре од свега је то што то највише штети грађанима, онима који су им вјеровали и који им и данас вјерују. И ЕУ и САД би требало да подстичу дијалог, а не да док тапшу по рамену, заправо задају ниске ударце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.