Опасни лијекови

Брига о егзистенцији, брз темпо живота, те свакодневна изложеност стресу довели су до тога да људи имају све мање времена да се посвете себи и свом здрављу. У недостатку времена највећи број њих код појаве здравствених тегоба за лијеком посеже одласком у најближу апотеку, гдје купују све оно што им фармацеут препоручи.

Колико смо зависни од разноразних фармацеутских производа показује податак Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ према којој грађани БиХ годишње на медикаменте потроше више од 600 милиона марака. Без размишљања остављамо новац у апотекама, а да ни не знамо шта се налази у тим бочицама за које најчешће мислимо да значе живот и спас од болести. Да смо у заблуди, показује најновији случај повлачења из продаје лијекова за желудац “ранисан”, “ранитидин” и “ранобел”. Налог за повлачење спорних медикамената издала је Европска агенција за лијекове (ЕМА) због сумње да активна супстанца “ранитидин” индијског произвођача “Сараца Лабораториес Лтд” садржи Н-нитрозодиметиламин (НДМА), који може бити канцероген.

То што је неки лијек повучен са тржишта због сумње да може изазвати рак није ништа ново, јер су се сличне ствари дешавале и раније. Проблем је што се овај пут ради о медикаменту који користи велики број пацијената које мучи жгаравица, једна од најчешћих здравствених тегоба савременог доба. Да ствар буде гора, спорни лијекови су на тржишту присутни већ 40 година и готово да нема домаћинства које у кућној апотеци нема “ранисан” и “ранитидин”. Њиховој широкој примјени допринијела је чињеница да се могу купити без рецепта, због чега и јесу годинама први на листи оних којима досадна и непријатна жгаравица отежава живот.

Сви ти људи који су конзумирали “ранисан” и “ранитидин” ових дана су огорчени на фармацеуте који су их довели у опасност. Чињеница да би могли обољети од рака у свима њима буди страх неслућених размјера и потпуно оправдано се питају ко ће сносити одговорност уколико се та смртна болест “усели” у њихов организам. Одговор засигурно никада неће добити јер је општепознато да фармацеутску индустрију најмање занима здравље људи. Њима у прилог иде да је болесних што више јер то значи пунију касу.

Крајње је вријеме да се људи окрену здравом начину живота и тако бар дјелимично стану у крај фармацеутским кућама које згрћу новац на њиховом здрављу. Научна истраживања су показала да редовна физичка активност и здрава исхрана смањују ризик од оболијевања, а и сама мајка природа нам нуди изобиље природних лијекова уз помоћ којих, ако не стоти рођендан, засигурно можемо доживјети дубоку старост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.