Омеђена историја
Прије отприлике годину и по дана шведски Одбор за образовање предложио је да се из основних школа у овој скандинавској земљи избаци историја старија од 18. вијека и да се ученици концентришу на учење о холокаусту, Другом свјетском рату и постмодерном периоду с краја 20. вијека.
Предложени курикулум, који није добио подршку, предвиђао је да се умјесто учења историје више времена посвети питањима равноправности полова, климатским промјенама и миграцијама. Противници ове реформе идеју су назвали бизарном, зато што ученике лишава повезаности са својим насљеђем, уз оцјену да “ако немате спознају о прошлости, не можете цијенити будућност”. С друге стране, заговорници реформе школства сматрали су да су обнова фашистичких и нацистичких идеја, јачање расизма и екстремизма, нетрпељивости према другима и другачијима, директна посљедица тога што млади људи у школама не уче о злу које је довело до холокауста и Другог свјетског рата.
Пропала шведска идеја иде у корак са актуелним дешавањима и настојањима политичког Сарајева да ограничи изучавање историје. И то на период од посљедњих тридесетак година који у складу с тврдњом да за истраживање прошлости мора да постоји довољан одмак да би му дао неопходну објективност још није права историја.
Према њиховом тумачењу, историја почиње у октобру 1991. године када је формирана Скупштина српског народа у БиХ, а завршава се у јулу 1995. године када је над Бошњацима у Сребреници почињен стравичан масакр. Они сматрају да све прије октобра 1991. године није вриједно помена и не заслужује било какву пажњу, а све послије трагичног јула 1995. године само је наставак онога што је креирано у периоду између та два датума и за што су осмислили назив “транскрипти геноцида”.
Уз оправдан страх да ћу можда испасти малициозан, али природно је да народ или нација која је именом и називом утемељена 1993. године има оваква стремљења и у том смислу разумијем њихову “борбу”. Али морали би и они да разумију да Срби не желе да њиховој историји било ко удара међу и да их “лишава повезаности са њиховим насљеђем”. А у складу с тим иде и поменута примједба шведских професора историје да “ако немате спознају о прошлости, не можете цијенити будућност”.
А прошлост непобитно каже да је над Србима у Другом свјетском рату почињен геноцид у Јасеновцу, Доњој Градини, Гаравицама, Јадовну, Пагу и широм НДХ-а, као што каже да 25 или 26 година послије тога у држави за којом многи жале, нико због тога није позиван на одговорност, а камоли да је то била свакодневна тема у јавном дискурсу. И зато млади људи у школама морају прво да уче о некажњеном геноциду над српским народом. Прво то, па онда остало.+++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
