Олујни облаци

Вељко Зељковић

Геополитичке игре око енергената, касино економија и прекомјерно штампање новца, долази на наплату. Свијет се највјероватније налази пред новом рецесијом и финансијским колапсом.

 

Инфлација у САД прешла је седам одсто, а у Европској унији пет одсто, а због чега ће америчке Федералне резерве (ФЕД), а највјероватније и Европска централна банка извршити корекцију и повећање каматних стопа. Тај потез би највјероватније погубно могао утицати на одређене земље у развоју, а посебно оне које су се задуживале у доларима.

И цијене енергената на свјетским тржиштима су на осмогодишњем максимуму. Барел сирове нафте скочио је на 95 долара, приближавајући се фамозној граници од 100.

Потез ФЕД-а могао би додатно закомпликовати ситуацију на овом тржишту, те додатно потакнути овај раст баш као и ратне игре и неизвјесност око Украјине, а олујни црни облаци пријете да се прошире и на Кину.

Све наведено ланчано је довело и до раста цијена основних животних намирница, репроматеријала и сировина. Животни стандард полако клизи ка граници сиромаштва, а привредна друштва са страхом и неизвјесношћу гледају ка хоризонту и црним облацима који се приближавају. 

Узимајући у обзир да су улазни фактори и трошкови приликом јесење сјетве били готово удуплани због енергетске гасне кризе, те да би слична ситуација могла бити и током прољетне, није тешко закључити у којем правцу све иде. Храна, али и енергенти постају луксуз.  

Који су могући сценарији током 2022. године? Једни сматрају како глобалном финансијском систему пријети банкрот, а што је увод и у крај неолибералног капитализма заснованог на економском поробљавању. Савјетују да се новац повуче из банака, те купи неки плацић на селу, засије башта, те на тај начин осигура егзистенција.

Они нешто “оптимистичнији” пак сматрају како ће инфлаторна крива наставити да иде ка горе, али не у толикој мјери која би могла довести до катаклизмичких економских и финансијских сценарија, али и додају како би нам свакодневни живот током ове године могао бити скупљи за неких додатних десет одсто.

У цијелој овој причи има и оних који из свега овог профитирају, а то су велике мултинационалне компаније и разни берзански мешетари. Кроз историју се увијек показивало како су они из оваквих и сличних криза излазили моћнији и богатији.

Средња класа све више постаје мисаона именица, а нормалан и безбрижан живот утопија.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана