"Олуја" послије "Олује"

Ведрана Кулага Симић

Почетак августа сваке године враћа сјећање на тешке дане са половине деведесетих година прошлог вијека када је "Олуја", за свега неколико дана, збрисала са вјековних огњишта око четврт милиона Срба.

Од тог страшног егзодуса данас ће бити обиљежене 22 године, али болне слике избјегличких колона, испијених лица, гладне дјеце и немоћних стараца јасне су и данас као и прије више од двије деценије. Не блиједе и не смију да блиједе.

Дјеца коју су мајке тада спасиле од злочиначке руке сада су одрасли људи који ће у великом броју данас у Ветернику код Новог Сада оживјети сјећање на прогон и поново проживјети све те дане, без обзира на живот који су себи изградили након "Олује". Биће и оних који ће своју дјецу довести на стадион и од малих ногу их учити историји народа којем припадају, а своје мјесто у маси ће, као и претходне двије деценије, пронаћи и они старији у чијим очима ће забљеснути слике кућа, поља, винограда. Свега чему су животе посветили, а без чега су заувијек остали.

"Олуја" је у страницама српске историје једно од најболнијих поглавља. Ријеч је о војнополицијској акцији која је уништила многе животе и која је злочин без казне. И то је недопустиво, и то сви знају. Знају чак и они који се куну да то није злочин, да је то било ослобађање, јер слике увијек говоре више од хиљаду ријечи. Те слике тешко могу да изблиједе, без обзира на то колико вријеме узима данак.

Нова годишњица је нова прилика да се свијету јасно каже да ће преживјели и они који их разумију и саосјећају с њима јурити правду и истрајавати на њој док год их има. Ови дани су прилика да се покаже свима да истина нема рок трајања и да ће кад-тад изаћи на видјело, а протјерани народ дочекати и да правда дође по своје.

Коријења ратних дешавања су још, и послије толико година, веома јака. Свако вуче на своју страну, а тако ће бити и наредних дана - Хрватска ће славити, а Срби туговати због дешавања у августу 1995. године. "Олуја" због тога на неки начин још дува, али српски народ мора да покаже достојанство па и да опрости, али не и заборави. Тешка олуја је прошла, а на нама свима је да никада више не дозволимо ни олује ни бљескове, да живимо у миру, али и да никада не заборавимо недужне жртве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана