Окидач за злочин
Породичне трагедије свакодневица су у цијелом свијету, а Српска, нажалост, нимало не заостаје у овим црним трендовима. Љубомора супружника и психички поремећаји, али и скривање и гурање проблема под тепих све чешће су окидач за најбруталнија и најмонструознија дјела међу најмилијима.
Често у немогућности да се суоче са властитим страховима и проблемима, појединци падају у амбис, те умјесто да затраже стручну помоћ, дижу руке на најмилије и тако празне годинама нагомилане фрустрације због проблема који су гурани под тепих и скривани од очију јавности. Из дана у дан с насловних страна новина и интернет портала стижу нам потресне приче о трагедијама чији су актери супружници или родитељи и дјеца. Само у посљедња четири дана у БиХ су се десиле двије трагедије. У Требињу је супруг хицем из пиштоља убио супругу, док је у Високом пунац ножем пресудио зету.
Мотиви ових бруталних злочина сигурно су годинама дубоко скривани од очију јавности, али све указује да су поремећени родбински односи због разних проблема на крају кулминирали у трагедију. Тек након смрти Љиљане Ратковић, коју је убио супруг Славиша Ратковић, у јавност су испливале информације да је он њу и раније малтретирао и тукао. До тада су сви мислили да њихови проблеми нису тако велики и да би њихов растанак могао проћи без тежих посљедица. Нажалост, скривање проблема и окретање очију друштва које не жели да види проблеме око себе допринијели су да се све заврши злочином. Све то показује да су тешке деценије немаштине, неизвјесности, али и трка за бољим животом и отуђење једних од других оставили дубоке и неизбрисиве негативне посљедице.
Иако свака породична трагедија изнова тјера страх у кости и преврће желудац, њихове актере не треба да осуђујемо јер у већини случајева свако од њих, нажалост, има неки психички проблем. Стрес као најчешћа дијагноза савременог доба, немаштина и трауме из рата учинили су свакога од нас нервозним и скратили нам фитиљ. Планемо и када нас неко попријеко погледа, а камоли ако нам успут каже нешто што нам се не свиђа. Неки су довољно јаки да издрже и изборе се са проблемима, док други поклекну на првој препреци и због помраченог ума почине најгнусније злочине. Да би оваквих случајева било мање, друштво и заједница треба да отворе очи и да не жмуре на туђе и проблеме “тамо неких других”, јер никад се не зна када невоља може да закуца на врата. Сви би требало да схвате да је превенција и прича о проблему једини начин да се он ријеши и превазиђе без трагичних посљедица. Да би овакве ствари престале да пуне рубрике црних хроника у новинама, неопходно је посветити више пажње менталном здрављу и спречавању лоших навика које доводе до великих захтјева људи. Друштво и породица морају да његују здрав начин живљења и међусобног уважавања и разумијевања. Осуда других и жмурење на њихове недаће неће донијети никоме ништа добро.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
