Ој, Косово
На КиМ криза је постала начин живота посљедњих двадесетак година. Међутим, након избијања рата у Украјини Аљбин Курти и екипа својски су се потрудили да је интензивирају и доведу до усијања, крајњих граница и могућег ратног сукоба.
Хапсе цивиле, пријете “ослобађањем” сјевера Косова, скидају српске заставе... Некада су палили љетину и одузимали имовину, данас наоружани дугим цијевима припадници специјалне косовске полиције марширају српским срединама на КиМ, сијући страх.
На овај начин приштинске власти желе да Косово поново врате у фокус западне политике. Желе убрзати процесе и искористити настојања да се “косовски преседан” избије из руку Владимира Путина. И то је суштина, баш као и западно гледање на Србију као неку врсту “руске подморнице”.
У том прије свега предњаче земље Квинте - САД, Велика Британија, Француска, Њемачка и Италија, које су НАТО бомбама створиле данашње Косово, а данас толеришу све Куртијеве “несташлуке”.
Курти, који је 1999. био ухапшен и осуђен на 15 година због планирања терористичких активности, у тим својим политичким маневрима покушао је направити и паралеле са БиХ, наводећи како не долази у обзир формирање ЗСО, јер би то било попут прављења неке нове “Републике Српске”, на КиМ. Испашће на крају да су Срби ванземаљци, који су деведесетих извршили инвазију на подручје Балкана и ту покушали створити своје насеобине.
Мора се признати да је он успио у свом науму, јер западне дипломате све више попут анаконде појачавају притисак на Србију да призна, како истичу, “реалност на Косову”. Што то није у складу са међународним правом и потписаним споразумима, Резолуцијом 1244, то нема везе. Од Београда се тражи да се одрекне дијела своје територије. Тражи се нешто што та иста Њемачка или рецимо Италија не дозвољавају у својим земљама, јер се сматра сепаратизмом и ударом на уставни поредак. Али, када је у питању Балкан, односно Србија, онда је све могуће и дозвољено.
Први у Београд долази Габријел Ескобар, који је једини од тих западних дипломата рекао како ће Приштина морати испоштовати потписано у вези са формирањем Заједнице српских општина (ЗСО). Након овог “загријавања” слиједе посјете представника Њемачке, Француске и ЕУ. Циљ овако интензивираних посјета није само криза на КиМ, већ жеља Запада да што прије буде потписан споразум и то онај француско-њемачки. Он подразумијева модел двије Њемачке, односно одгођено признање независности Косова. Србији би био омогућен бржи улазак у ЕУ. Да ли је Србији потребна таква ЕУ која од ње тражи да се одрекне сама себе? Не треба! Да ли треба улазити у конфронтацију са рогатим? Не треба! Шта је онда рјешење? Па да земље Квинте поштују међународно право и потписане споразуме те да се на основу њих гради будућност Косова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
