OHR-ове подјеле
На списку OHR-овог тима који је пописивао државну имовину у БиХ нашло се више од трећине имовине општине Источно Ново Сарајево.
Занимљиво је у свему томе што се OHR-ов тим понашао као да се на подручју БиХ није десио рат и што су подаци који су узимани као мериторни управо они који су важили 1991. године када рата на овим подручјима није било ни у главама највећих песимиста.
Занимљиво је то што је OHR-ов тим "заборавио" да су сарајевски Срби доживјели три голготе - ратну, дејтонску и Шериданову и да су из града у коме су годинама живјели, стварали и градили, истјерани на голу ливаду каква је међу многобројним била и она у Источном Новом Сарајеву. Занемарио је OHR-ов тим приликом пописа да је на овом подручју прије ратног погрома живјело само три хиљаде становника, а да их данас има седам пута више.
Занемарили су да је због којекаквих мапа којима је, између осталог, кумовала и међународна заједница православни свијет морао да се помјера мимо своје воље и да му сва та помјерања нису могла оспорити право да живи у Републици Српској и са ове стране међуентитетске линије.
Да је попис државне имовине, која би требало да се дијели, обављен нестручно, лаички и мимо слова Дејтонског споразума јасно је и највећим лаицима. Слово Дејтона јасно каже да све оно што је на територији РС припада једино њој и да нове мапе и подјеле не може и не смије цртати нико, па ни OHR који би управо требао да буде гарант провођења сваког слова Дејтона на коме почива БиХ.
Очито је да су "стручњаци" OHR-а у цијелом овом послу заборављали много тога. Када је о Источном Новом Сарајеву ријеч, довољно је само навести да је у одлуци коју је још 1999. године по слову Дејтона донијела Влада Републике Српске јасно речено да се сва имовина на подручју Источног Новог Сарајева преноси у трајно власништво ове локалне заједнице, па да све оно што је OHR-ов тим пискарао падне у воду.
У свему овоме ваља истаћи и чињеницу да је OHR-ов тим "заборавио" да је забрана о располагању државном имовином Педија Ешдауна донесена 2005. године и да је на подручју Источног Новог Сарајева до те забране никао цијели град.
На тој ливади од прије 20 година никао је град у коме су свој кров над главом саградили сарајевски Срби продајући у бесцијење своју имовину новопридошлим "Сарајлијама" из Санџака, Маоче, Жепе, Сребренице, Aлбаније, исламских земаља, Ирана, Пакистана, Сирије, Турске...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
