Одзвонило буџету у Српцу

Овај одборник који је на мала врата ушао у србачки парламент, као кандидат удружене Коалиције "Звоно", није желио да гласа за општински буџет јер није задовољио апетите страначких колега који га мјесецима вуку за рукав да ухљеби њихове породице у јавним предузећима и установама.

А може му се! У климавој коалицији која преживљава од скупштине до скупштине и у којој само један глас одлучује о судбини грађана, сваки од 13 одборника владајуће структуре има могућност да се буса у груди и тражи да му неко запосли кћерку, брата или ујака. У супротном, махнуће папирићем на којем пише "против" или "уздржан" и тако пребацити лоптицу до 12 одборника СНСД-а и СП-а који ће овај поклон вјешто искористити како би поентирали за побједу.

Да ли онда таква коалиција има перспективу и ради за добробит грађана Српца? То питање су сами себи поставили представници свих политичких партија, и позиције и опозиције, који су још једном на заједничком састанку покушали да пронађу излаз из кризе и прогурају буџет на дневни ред идуће сједнице Скупштине. Међутим, нису успјели, јер су Ђукићеви апетити порасли до те мјере да је позобао све мрвице са стола оставивши гладним своје коалиционе партнере. Али и грађане Српца, јер ће општинска каса и даље остати празна, а ионако стегнути каиш мораће још више затегнути борци, ратни војни инвалиди и социјално угрожене породице који ове године нису добили готово ниједну марку једнократне новчане помоћи.

И ту није крај. Чак и кад би се задовољили његови апетити, кола ће опет кренути низбрдо, јер међу одборницима владајуће структуре има још оних који нису испунили сва обећања дата својим бирачима. У ситуацији када власт држи чак шест политичких партија, свака од њих сматра да је управо она та карика која недостаје, због чега су њихови одборници више пута махали прстом и пријетили иступањем из коалиције. Уколико се попусти Ђукићевим захтјевима, то би могло покренути ланчану реакцију у којој ће лични интереси бити стављени изнад интереса грађана, а таква политика би била погубна за будућност Српца.

А вријеме неумитно цури. У тренутку када буџетски корисници нису примили три плате, кредити општине се дуплирају, а привреда пада на кољена, мјере привременог финансирања не могу бити трајно рјешење, већ напротив, гурају Србац на ивицу колапса.

Ситуација још није безизлазна, јер једна ласта не чини прољеће. Али како сада ствари стоје, многи Српчани неће преживјети ни зиму.

Ко воли, нек изволи. Ограничења постоје, али само на папиру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.