Одмор наш насушни
Високи трошкови живота и папрене цијене љетовања ове године приморали су многе становнике Српске да скрате одморе и тако још једном због поскупљења промијене навике, само сада умјесто стезања каиша морају да стежу машту и жељу да стрес испразне у сланој води умјесто галамом у кући.
С једне стране, може се рећи да одмори нису животно важни и на крају крајева нико није умро од тога што није отишао на море, али од глади јесте.
Међутим, сви знамо колико су одмори потребни за бијег од свакодневног стреса. Чак је и Марк Твен једном рекао: “Недостатак новца је коријен свег зла.” У овом случају, недостатак новца је коријен стреса и умора. Другачије речено, искушење да се отпутује на љетовање јесте оно што многима помаже да остану здрави, барем ментално и да не галаме на своје укућане јер нису имали прилике да се ослободе од стреса у свакодневном животу и борбе за голи опстанак у мору папрених цијена основних животних намирница.
Због свега тога, умјесто уобичајених десетодневних аранжмана на мору, све више људи бира краће боравке или се одлучује за викенд-излете до најближе плаже. Иако су краћи одмори можда мање опуштајући и они ипак пружају пријеко потребан бијег од свакодневног стреса и омогућавају барем мало уживања у љетним радостима. Међутим, проблем јесте то што због све чешћих и углавном неоправданих галопирања цијена за све и свашта многи морају да бирају између пуне трпезе и стомака и психичког одмора “уз мало тамног тена, да се зна да су били на мору”.
У овом контексту, прилагодљивост постаје кључна врлина, јер само тако можемо преживјети у оваквим условима, само је питање до када и уз коју цијену на љествици “психичких поремећаја” јер многима је због све тањих новчаника море далеко ко мраву мјесец.
Филозофски посматрано, питање да ли је љетовање неопходно поставља се као дилема између здравља и финансијске стабилности. С једне стране, истраживања показују да одмор смањује стрес, побољшава ментално здравље и повећава продуктивност, али с друге се поставља питање, како преживјети када су цијене тако високе? Можда је најбољи пут тражење равнотеже, односно краћи али учесталији одмори који омогућавају предах који неће потпуно испразнити новчаник. Апсурдно високе цијене љетовања дјелују потпуно нереално, посебно након удара на џепове грађана због пандемије корона вируса и рата у Украјини. Овај тренд указује на растуће економске притиске с којима се суочавају грађани, као и на потребу за прилагођавањем новонасталим условима. Чини се да су сви на истој страни, осим оних који одређују цијене.
Како би рекао Чарлс Дарвин: “Нису најјачи који преживљавају, нити најинтелигентнији, већ они који се најбоље прилагођавају промјенама.” Изгледа да су се становници Српске нашли у ситуацији гдје им не преостаје ништа друго него да се прилагоде - јер шта друго могу?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
