Одлив памети

Нажалост, многи су се изгледа њоме водили, али и настављају да тако размишљају.

То показује и доказује најновија информација о стању исељеништва Министарства за људска права и избјеглице коју ће у понедјељак разматрати Представнички дом Парламента БиХ.

Према том обимном извјештају, у БиХ само један од осам становника старосног доба од 16 до 24 године има посао.

Због тога није изненадила ни чињеница да је земља суочена са проблемом "одлива мозгова" и да млади масовно одлазе преко границе у потрази за бољим условима живота и запослењем.

Да су многи спаковали кофере и отишли, у посљедњих неколико година допринијело је и закључивање споразума о запошљавању БиХ са Словенијом и Њемачком, али и промјена миграционе политике Европске уније.

Та промјена подразумијева олакшано усељавање људи дефицитарних занимања, као што су информатичари, љекари, математичари, истраживачи, висококвалификовани радници, стручњаци и студенти. И многи су је искористили.

А колико је школованих отишло "трбухом за крухом", свједоче и подаци Свјетске банке, која процјењује да је из БиХ отишло 23,9 одсто високообразованих, а љекара 11,1 одсто.

По томе БиХ, како стоји у овој фамозној информацији, заузима једно од водећих мјеста у Европи и свијету по одливу становништва. Још једном свјетски лидери, али ни у чему позитивном. Још један доказ да смо у озбиљном проблему. И још један доказ да мало, или готово ништа не радимо о том питању.

Радно мјесто значи перспективу, одређену економску слободу и шансу за самопотврђивање. Тачније, извјесну будућност.

То подразумијева да политичка елита напокон треба да заврши модернизацију цијелог друштва и државе и да, прије свега, доведе до краја реформе економског и образовног система.

Тек када престанемо кокетирати са свим врстама вриједности, можемо очекивати вриједан и ваљан разлог да млади и образовани људи напокон престану паковати кофере и куповати карту у једном смјеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.