Одлазак из БиХ

Западне земље су сан многих људи са Балкана, а многи млади су га и остварили оног дана када им је свега дошло "преко главе". Купили карту у једном смјеру и отиснули се у непознато са надом у бољи живот.

Са собом су, махом, понијели само знање и то им је у "бијелом свијету" било довољна карта да на сцени новог живота пронађу своје парче. Оно што им је било недостижно у земљама гдје су рођени, а због различитих политичких, економских, социјалних и других прилика на које нису могли да утичу. Као оне на њих.

Нико не треба да криви оне које су отишли. Живот их је на то натјерао као и жеља да могу живјети од онога што знају и што воле да раде у животу. Већина њих не крије да ни на западу не цвјетају руже, али имају довољно да ни не помишљају да се врате у ову и овакву БиХ. Земљу у којој реалног сектора и нема. Земљу у којој је радник све више роб, а све мање живо биће које треба и да ужива у животу на основу свог рада.

Потребне су нам промјене. Оне које ће у овој земљи задржати младе и образоване кадрове који могу да погурају напријед ову земљу и улију наду генерацијама које тек долазе да и овдје може да се живи.

Образовну политику треба ускладити са потребама тржишта. Не морају сви бити правници, економисти, менаџери...

Премала само земља за оволику бирократију са једне и мрву реалног сектора са друге стране. Тако да није ни чудо што млади и образовани иду главом без обзира само што даље одавде. И не треба их кудити. Само пожељети срећу јер можда оно што их тамо чека никада им неће ни намигнути у овој земљи. Ризик је њихов, али вјероватно и солидно сутра.

Додуше, нису сви отишли још, али нису добре прогнозе за ову земљу у којој сваким даном обичан народ све мање проналази себе без обзира на везе које их са овим поднебљем повезују од првог даха и насљеђа.

Надлежни треба да се што прије пробуде док још има времена да се ствари врате на прави колосијек, а образовани и млади са одлазних перона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.