Одговорност
Република Српска је и послије овогодишњих октобарских избора наставила добру праксу и прва конституисала нове сазиве републичког парламента и осталих институција власти пред којима је, имајући у виду домаће изазове, али и оне који долазе са стране, веома тежак посао.
Први сати новог сазива Владе неће остати упамћени по добром јер и како би када су два министра брже него икада прије остала без фотеље и прије него што су успјели и сјести у исту.
За такав епилог криви су саобраћајни прекршаји из ранијих година у којима су били актери, а на надлежнима је сада да проберу своје редове и пронађу нове наде без “репова” које могу да одговоре изазовима који су пред Републиком Српском у наредним годинама.
Ови који су остали на министарским позицијама, за сада, и они који би требало да им се придруже на позицијама остају, према ранијим најавама, двије године а не четири колико иначе траје мандат. Међутим, не треба да изненади ако и неки од њих не дочекају у министарским фотељама ни другу годишњицу, како је кренуло.
Резултати рада требало би да буду кључно мјерило министра и било којег другог страначког функционера који се налази на одговорној функцији, а о моралу и не треба посебно говорити. Српској су потребни квалитетни кадрови и сулуда су размишљања да министар може да буде било ко уколико иза себе има стручне сараднике који могу да изнесу на својим леђима тежину једног министарства. Ако странке немају, међу хиљадама и хиљадама чланова, квалитетне и стручне кадрове онда нека ставе кључ у браву, а ако и имају, али им не дају да испливају на површину, боље да то ураде и прије.
Јасно је да политика држи све конце Српске у својим рукама, али она мора да има темељ у квалитетним људима који имају снаге, знања и воље да у ово тешко вријеме одговоре на све или барем већину изазова.
Српској и свима који унутар њених граница виде своју будућност, а не мјесто за паковање кофера, требају одговорне и стручне особе у органима власти и институт одговорности, проткан оствареним резултатима, као једини услов за останак на позицији, без обзира на то коју страначку картицу држе у џепу.
Нико није замјењив. Тиме би требало да се воде сви који су на позицијама у институцијама власти и другим институцијама, а радити у интересу ове Републике чији је наставак и опстанак најскупље плаћен.
Овај народ је заслужио далеко бољи живот, а министри су један од кључних дијелова слагалице која може да окрене ствари ка свјетлијој будућности, ма колико препрека на том путу било.
Ако неко није у могућности да се тако понаша и ради, није проблем нити крај свијета. Боље часно и одговорно одступити са позиције, него не радити како треба и у интересу народа које представљају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
