Одгађање милиона
Суд БиХ је, као што је и очекивано, одгодио извршење правоснажне пресуде по којој би Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ требало Српској да исплати 30 милиона марака. Нема никаквог изненађења. Та правосудна институција наставља са старом праксом, бар када је Српска у питању.
Такав потез повучен је и прије три године па зашто не би и ове?! Нико за то није и по свему судећи неће одговарати. Већ можемо прогнозирати каква ће одлука Суда БиХ услиједити у вези са истом пресудом идуће године у другој половини јуна.
До тада, тачније до 18. јуна пролонгиран је рок до када би Управа за индиректно опорезивање требало да на рачун Српској уплати 30 милиона марака са каматом.
Али рок је био и 11. јуни ове године па није испоштован. Као што није ни онај, 11. јуни 2022. године. И тако уназад, а по свему судећи биће и унапријед. Накарадни систем, накарадно судство. А посљедице свега трпе грађани. Ни њих више ништа у овој наопакој земљи не може изненадити. Наслушали су се и нагледали свега што се нигдје у свијету не дешава.
Институције такве какве имамо не могу се договорити ни око чега, осим онога што им је у интересу, а судство, које би требало да каже шта и како да спроводи право и правду, пролонгира извршење сопствених пресуда.
Суд БиХ је до сада у више наврата побио реченицу да се судске пресуде не коментаришу већ спроводе. Јер та правосудна институција сама одгађа извршење својих пресуда.
То нам ваљда довољно говори у каквој земљи живимо.
Да су којим случајем у питању њихови интереси пролонгирања никаквих рјешења не би било, већ би се она експресно спроводила и то по хитном поступку. Хитно да не може хитније. По скраћеној процедури ако је икако могуће.
Овако када су интереси грађана у питању, јер би тај новац требало да оде и према њима, може да се сачека не пар, већ више година. И док сви чекају новац губи на вриједности. И тек ће, по свему судећи, да губи. Можда када дођемо до неких ситних процената од 30 милиона марака вриједности суд каже: “Е, сада може извршење правоснажне пресуде”. И то, наравно, никога не би изненадило.
Жалбе на потезе Суда БиХ ма колико год их надлежни писали, па и свакодневно да их штанцају, не дају никакве ефекте. Нити ће. Јер спрега правосудних институција је изнад свега. Жалбе пуне ладице правосудних институција. Заузимају само простор.
Таква политика и рад правосуђа не иде никоме на част. Као што не иде ни рад других изабраних званичника које папрено плаћамо. Међусобно се потпомажу и допуњавају. И тако у недоглед. На штету грађана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
