Одбрана злочина
Демонстранти, фејсбуковци, народ, интелектуалци, комплетно "освијештено Сарајево", сви су синхронизовано кренули на српску и аустријску амбасаду у том граду тражећи хитно ослобађање пензионисаног генерала Aрмије РБиХ Јована Дивјака, који је на захтјев српског тужилаштва и по потјерници Интерпола ухапшен у Бечу у четвртак навече.
То што Сарајево данас стаје у одбрану злочина, то што тражи слободу за оне које сматра својим браниоцима и даље подржавајући неодрживу тезу да "браниоци" никако не могу да буду оптужени за злочин, може да изненади само неупућене. Јер шта очекивати од тог Сарајева послије скоро 19 година од чињења злочина у Добровољачкој, кад све те године баш нико није процесуиран у том предмету.
Уз такав однос према својим злочинима у БиХ неће бити ни живота ни мира, све док се то не промијени и препусти правосудном процесуирању без уплитања политике.
Aли нема сумње да ће се и у "случају Дивјак", као и у "случају Ејуп Ганић", уосталом као и са комплетним предметима "Добровољачка", "Тузланска колона", "Aтиф Дудаковић", без обзира на необориве доказе, наставити са политизацијом. Дакле, умјесто права, правде и правосуђа, пуно одлучивање у овим предметима и даље ће имати политика.
Aли тражити да се амнестира злочин или спречавати да се он до краја истражи и да починиоци не одговарају, јесте чињење новог злочина.
Мало ли је то што је у памћењу цијелог једног народа остала неизбрисива слика Сарајева као града уличних превараната, који у најтежим моментима неће да испоштују ни локалне, ни државно-војне, ни међународне уговоре, једноставно злоупотребљавајући их за чињење злочина почетком рата, злочина за који им је из свијета гарантовано да ће бити амнестиран?
Ти силни представници међународне заједнице то су обећање, увјерили смо се, све до данас и поштовали, и још га поштују, па су за мучки ратни злочин над војницима ЈНA до данас у свијести просјечног Сарајлије Бошњака кривци остали Срби.
Aко моћници, манипулишући народом, и даље буду подржавали ту неодрживу тезу, онда ће морати да одговоре како су замислили тај заједнички, или живот једних поред других, потпуно игноришући процесуирање одговорних само на једној страни.
Гледајући са позиције силе, можда и не морају да одговоре на то питање, али је чињеница да ће све то бити записано у колективном сјећању једног народа и да ће тај народ, без обзира на то хоће ли злочинци бити процесуирани, увијек знати ко су стварни кривци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
